Зашто је СССР оборио два шведска авиона?

Један за другим

„Каталина“ коју су Совјети оборили.

Public domain

У јутарњим часовима 13. јуна 1952. изнад Балтичког мора је без трага нестао транспортни авион DC-3 са осам чланова посаде. Авион је припадао Шведском ратном ваздухопловству. Како су изјавили представници шведског државног и војног врха, авион је обављао редовни вежбовни лет.

Москва је негирала било какву умешаност у тај инцидент. Међутим, већ 16. јуна совјетски ловци МиГ-15 оборили су шведски хидроавион PBY-5 Katalina који је учествовао у потрази за остацима првог обореног авиона. „Каталина“ је принудно слетела на воду, после чега је свих пет чланова из воде покупио западнонемачки теретни брод који се ту затекао.

Скандал

Чланци у шведским новинама посвећени „случају Каталина“ + Швеђани испред руске амбасаде у Стокхолму после обарања њиховог авиона.

Public domain

Русија и Шведска су биле на ивизи прекида дипломатских односа. Швеђани су тврдили да је „Каталина“ нападнута у међународним водама, док је совјетска страна сматрала да је хидроавион повредио ваздушни простор СССР-а.

Није то био обичан авион

Како се испоставило приликом истраге везане за „Каталину“, спроведене после распада Совјетског Савеза, ни једна ни друга страна нису говориле истину о несталом авиону DC-3 са осам чланова посаде.

DC-3 – авион шведског ратног ваздухопловства Tp 79 Hugin.

Herman Allwin

DC-3 није обављао вежбовни лет. Био је опремљен тајном апаратуром помоћу које је вршио радиоелектронско осматрање новог совјетског радара размештеног близу града Лијепаја у западном делу Летоније. Шведска је планирала да те информације проследи НАТО-у у замену за неопходну електронску опрему.

Авион је имао и одговарајући назив. Звао се „Хугин“, по Одиновом гаврану у скандинавској митологији, који је летео по целом свету и обавештавао свога господара шта се дешава.

У авиону су били стручњаци, техничари и официри шведског министарства одбране. Поред осам Швеђана у авиону се могао налазити и један Американац, представник Северноатлантске алијансе, али тај податак није потврђен.

Шведским властима је одговарало да заташкају нестанак авиона DC-3, тако да им је инцидент са нападом на „Каталину“ добро дошао.

Ватрени дочек

Фрагмент шведског авиона DC-3 са серијским бројем 79001 у Шведском музеју ваздухопловства у Линћепингу.

Alex Nordstrom/Wikimedia Commons

Са друге стране, СССР је одрицао било какву везу са нестанком шведског авиона, иако су га заправо оборили совјетски пилоти. Занимљиво је да је „Хугин“ оборен још док се приближавао совјетском ваздушном простору (фрагменти авиона су пронађени 2003. године северно од острва Готланд).

Москва је знала за тајну војну сарадњу коју је после Другог светског рата неутрална Шведска успоставила са САД и Великом Британијом, тако да су Совјети фактички само чекали да „гавран“ долети.

Осматрачки авиони Шведске су се од 1948. године редовно приближавали совјетском ваздушном простору, што је иритирало совјетску власт. На крају је 12. јуна 1952. године совјетски пилот Григориј Осински у авиону МиГ-15 добио наређење да нападне шведски авион DC-3 иако овај није нарушио совјетски ваздушни простор.

Детаљи „случаја Каталина“ обелодањени су у Шведској и Русији тек 40 година касније. Додуше, Никита Хрушчов је још 1956. године у тајном разговору са премијером Тагеом Ерландером признао да је совјетски миг оборио шведску летелицу, али није нашао за сходно да о томе обавести совјетску јавност.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!