Зашто је Лењин изабрао псеудоним „Лењин“?

Бољшевицима су били потребни конспиративни псеудоними. За њих је било уобичајено да користе различите псеудониме у различитим животним околностима. Нико од њих се пре револуције није потписивао правим именом и презименом, ни у илегали, а камоли у јавним гласилима. Вођа светског пролетаријата Владимир Уљанов имао је 146 псеудонима, од тога 17 страних и 129 руских. Скоро пет пута више од Јосифа Стаљина. Псеудоним „Лењин“ је најпознатији, зато што је Уљанов најчешће тако потписивао своје чланке и киге. Он никада није причао о пореклу тог презимена, тако да има много претпоставки. Ове три су најпопуларније.

Назив реке и партијска шала

Међу револуционарима су најпопуларнији псеудоними била обична руска имена. Зато је највероватније да је псеудоним „Лењин“ настао од женског имена Лена, с тим што је овде ипак у питању име руске реке.

Лењинова рођака Олга Уљанова је написала: „’Има основа за претпоставку да тај псеудоним потиче од имена реке Лене’, написао је мој отац <...>. ’Владимир Иљич није узео псеудоним Волгин [по реци Волги] јер је он био већ отрцан. Зна се да га је користио Плеханов, као и други атори’“.

Истраживачи се слажу да псеудоним заиста највероватније потиче од реке Лене. Постоји, међутим, верзија да га је Лењин изабрао у шали, и то на рачун мењшевика Георгија Плеханова који је често користио презиме Волгин.

Презиме из фалсификованог пасоша покојног чиновника

Уљанов је 1901. године први пут употребио надимак Лењин (тачније, Н. Лењин), када се потписивао испод својих чланака објављених у штампи. Тако је ово презиме практично постало његов ауторски псеудоним. У то веме је Владимир Иљич од своје пријатељице добио пасош њеног оца, Николаја Јегоровича Лењина, али са промењеним датумом рођења. Уљанов је, наиме, планирао да 1900. године отпутује у иностранство, па су му били потребни фалсификовани документи.

Историчар Владлен Логинов сматра да је Уљанов отпутовао са Лењиновим пасошем и одлучио да задржи то презиме. А ко је био тај прави Лењин? То презиме је у 17. веку заједно са племићком титулом дато неком козаку као награда за освајање Сибира и оснивање зимовалишта на реци Лени. Николај Јегорович Лењин је био његов потомак, који је напредовао у служби и догурао до чина државног саветника, после чега се повукао из службе и преселио се у Јарославску губернију.

Збуњује само једно: тај Николај Лењин је умро 1902. године, тј. годину дана након што је Уљанов први пут употребио овај псеудоним.

Лењин је много ценио Лава Толстоја

Лав Толстој има причу „Козаци“, у којој је јунак Олењин послат у прогонство на Кавказ, где је заволео живот далеко од цивилизације. Лењин је волео Толстојева дела, а Лењинова жена Надежда Крупска се сећала да је на путу у сибирско прогонство Лењин читао поменуту причу. Било је то 1898. године. Толстој је, по Лењиновим речима, био „огледало руске револуције“. Писац и историчар Алексеј Гољенков сматра да је врло вероватно презиме јунака приче „Козаци“ било прототип чувеног псеудонима.