Како је формирана Руска империја

Public Domain; Russia Beyond
Русија је била трећа по величини империја у историји човечанства. Како је она настала?

Током своје историје Руска империја је обухватала делове источне и северне Европе, Азије, па чак и Северне Америке. То је по величини била трећа највећа држава у историји човечанства. Веће су биле само Британска империја и Џингис-канова Монголска империја. Руска империја је свој „звездани тренутак“ доживела пре него што је створена. То се догодило у храму који данас више не постоји.

Шта је цар Петар учинио како би створио Руску империју?

 А.П. Антропов. Портрет Петра I. 1770.

Русија је почетком 18. века била „новајлија“ међу европским државама. Европљани су тешко могли да разумеју титулу њеног владара. Нису знали шта је то „цар“ па су Петра много пута називали „руски император“ и пре него што је царевина прерасла у империју. На пример, тако је Петар третиран још 1698. године током посете Енглеској. Величина руске територије (нарочито у поређењу са европским државама) упућивала је на то да њен владар мора бити нешто више од обичног цара.

Петар је 1706. године, по први пут у руској историји, наградио поједине своје поданике (војсковођу Бориса Шереметјева, државника Никиту Зотова, адмирала Фјодора Апраксина, и др.) титулом „гроф“. Александар Меншиков је 1707. године први добио титулу кнеза царским указом, а не самим рођењем. У Европи су императори имали право да додељују титуле грофа и принца. Британски посланик у Русији Чарлс Витворт је 1710. године (тј. годину дана након велике победе коју је Русија однела над Шведском у Полтавској бици) одржао говор у коме се обратио цару Петру титулом „кајзер“ (по аналогији са Кајзером или императором Светог римског царства које је постојало до почетка 19. века).

Заседање Сената у време Петра I у Јекатерингофском дворцу.

На крају је цар Петар почео да уноси измене и у руске институције. Тако је 1711. године основао Правитељствујушчи сенат што је био очигледан израз поштовања према Сенату у Римској империји. Руски сенат је био савет високих функционера и војсковођа који је имао право да у царевом одсуству доноси одлуке од значаја за државу. Касније, 1718-1719, почело је стварање централизованих државних министарстава који су се звали колегије. Оне су постепено потиснуле застарели систем московских управа поделивши функције управљања државом на одговарајуће институције.

Тако су до 1721. обављене све припреме за проглашење новог статуса руске државе и њеног суверенитета. Како се то догодило?

Где и када је проглашена Руска империја?

 А. Тозели. Панорама Петербурга. Акварел. 1820. Лист 6.  Зграда Дванаест колегија.

Формирање Руске империје обнародовано је 22. октобра 1721. године напоредо са празновањем Ништадског мира (склопљеног између руске царевине и Шведске империје 10. септембра 1721. године) којим је Велики северни рат завршен убедљивом победом Русије. Према том споразуму Шведска је признала да Естонија, Ливонија, Ингрија и југоисточна Финска припадају Русији. За Русе је та победа имала огроман значај јер је непосредно пред почетак рата Шведска била најмоћнија војна сила у Европи. Сада је тај статус у сваком погледу припао Русији.

Питање проглашења цара Петра за руског императора први пут је званично постављено само четири дана пре званичне церемоније, 18. октобра 1721. године, а поставили су га чланови Светог Синода (органа који је руководио Руском православном црквом). Они су одлучили да „умоле“ Петра да прими титулу „Петар Велики, отац отаџбине и император целе Русије“. Та одлука је 19. октобра прослеђена Сенату, а 20. октобра је кнез Александар Меншиков лично обавестио Петра, који је, како се причало, у више наврата одбијао да прими титулу али је на крају дао свој пристанак.

Тројицки (Тројице-Петровски) сабор.

Свечано богослужење је одржано 22. октобра у старој Тројицкој цркви, првом и најстаријем храму Санкт Петербурга (који су бољшевици срушили 1933). На церемонији се окупило преко 1.000 највиших државних функционера и официра, док је 125 галија Балтичке флоте стајало у колони на Неви испред Тројицког трга. Петар је примио титулу императора у малом прилично скромном дрвеном храму. После богослужења канцелар Гаврил Головкин (1660-1734) одржао је говор у коме је у име Сената, Синода и целог народа Руске царевине замолио Петра да прими титулу императора. Примивши титулу Петар Велики је одржао врло кратак говор, свега три реченице, у коме се захвалио Богу за победу над Шведском и подстакао руске војнике на даље усавршавање у војним вештинама. Говор је завршио овако: „Треба се трудити на општу корист и добитак који Господ ставља пред наше очи [...] од чега ће народу бити лакше“.

Цар Петар је тако постао император, а царица, његова супруга, постала је императорка. Царска круна на државном грбу замењена је императорском круном. После церемоније уследио је величанствен празник са ватрометом који је трајао скоро три сата (организовао га је и контролисао лично Петар Велики). Император Петар је пио са гостима до три сата ујутру, а читаво славље је трајало још недељу дана.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“