„Фабричка јутра буде ме из сна“: Пет најлепших московских фабрика (ФОТОГРАФИЈЕ)

1. Арма

Близу Курске железничке станице налази се једно од најзанимљивијих места у Москви. Овде је смештена читава пословна четврт, има много модерних кафе-барова, а у уличицама тиктокери праве своје видео-снимке који се после шире интернетом као вируси. Од средине 19. века све до почетка 2000-их овај простор је припадао фабрици „Арма“ која је производила опрему за осветљење московских улица помоћу гаса. У стварању фабрике су учествовали холандски предузетници и енглеске архитекте, тако да она личи на сличне индустријске објекте у Европи.

У централном делу фабрике су четири резервоара за гас висока 20 метара. Подигнути су још 1865. године. Близу њих су фабрички објекти с почетка 20. века у стилу сецесије. Ова фабрика је била главни снабдевач гаса у граду све до 1940-их, када је направљен гасовод Саратов – Москва. Затим је „Арма“ почела да производи пећи на гас, гасне горионике и арматуру.

Фабрика је затворена 2002. године, а током 2010-их је њена територија преуређена у јавни простор и пословну четврт „Арма“.

2. „Красный Октябрь“ („Црвени октобар“)

Ова фабрика слаткиша је широм Русије па чак и у иностранству) позната по бомбонама „Мишка Косолапи” (Мишка Косолапый) и „Краснаја шапочка” (Црвенкапа), као и по чоколадама „Аљонка“ (Алёнка). Основао ју је 1851. године немачки посластичар Теодор фон Ејнем. Фабрика је током 1880-их премештена на Берсењевски кеј у центру Москве, и та зграда се још увек третира као једна од главних знаменитости руске престонице. Замислите само какав се мирис ширио на овом месту! Од 1913. године до револуције кондиторска фабрика „Ејнем“ је била добављач царског двора. Совјетска власт је преименовала фабрику у „Красный октябрь“, али су називи многих слаткиша задржани.

„Црвени октобар“ се 2007. године преселио у нови погонски објекат у Красносељској улици, а стара зграда је преуређена у креативни кластер. Овде се сада налазе изложбене сале, модерни клубови и институт „Стрелка“. Један фабрички погон претворен је у музеј.

3. Бадајевска пивара

Необично здање пиваре у московском насељу Дорогомилово основано је 1875. године. У овој кућици са кулама била је сала за дегустацију, а позади су погони од црвене цигле. Трјогхорна пивара је пре револуције производила највише пива у целој земљи, а две трећине потрошача су чинили Московљани. За контролу квалитета су били задужени стручњаци из Немачке. У различитим периодима су организоване кампање против алкохола, и тада је пивара морала да се преоријентише и прави безалкохолне напитке и суви лед, па чак и експлозивне супстанце за потребе армије.

У совјетском периоду пивара је добила ново име по револуционару Бадајеву и поново је почела да производи пиво.

Производња је прекинута 2006. године, а у бившим погонима је смештен пословни центар.

4. Електрозавод

Желите ли мало готике? Идемо на исток Москве, где је смештена старинска фабрика електричних лампи и трансформатора. Основана је 1915. године за производњу гумених каљача и аутомобилских гума руско-француског удружења. Архитектонски пројекат је обухватао мноштво малих кула и шпицева у псеудоготском стилу, али је изградња прекинута због револуције 1917. године. Фабрика је довршена 1925-1928, додуше без сувишних украса, али је зато постала прави совјетски индустријски гигант.

Електрозавод је правио технику за фабрике машина и за железничке пруге. После распада СССР-а запао је у финансијску кризу. Производња је обустављена, а просторије су издате другим фирмама. Данас је погонима потребна реконструкција.

5. Фабрика Станиславског

Индустријска четврт на подручју Таганске улице раније је припадала фабрици за производњу златних и сребрних нити које су коришћене за украшавање војних мундира и свечаних костима.

Фабрика је радила од почетка 19. века до револуције. У совјетском периоду овде је била смештена фабрика каблова „Електропровод“. Данас се на том месту налази пословни центар и нови јавни простор.