Како је совјетски дечак јеврејске националности постао „син СС легиона“

 Алекс Курзем (трећи здесна) са пушком преко рамена, у друштву нацистичких СС официра током Другог светског рата.

Алекс Курзем (трећи здесна) са пушком преко рамена, у друштву нацистичких СС официра током Другог светског рата.

AFP
„Најмлађи нациста Рајха“ Алекс Курзем био је омиљени јунак немачке пропаганде. Само малом броју људи је било познато ко је заправо био тај дечак.

„Целог живота сам морао да скривам идентитет. Нико није смео да сазна за моје јеврејско порекло“, рекао је он пола века касније, већ као аустралијски држављанин Алекс Курзем, који је рођен као Иља Гаљперин. Његови пријатељи, па чак ни чланови породице нису знали да је он, иако Јеврејин по националности, својевремено био питомац и „талисман“ СС јединице.

Сироче

Иља је имао пет година када су нацисти у октобру 1941. године у његовом родном граду Дзержинску код Минска побили стотине Јевреја, а међу њима и његову мајку, брата и сестру. Он се сакрио у шуми и преживео, али је остао потпуно сам.

Деветогодишњи или десетогодишњи Алекс Курзем седи сам за столом, око 1944. године.

Лутао је шумом, хранио се плодовима и ноћивао на дрвећу бојећи се вукова. Да се не би смрзао скидао је одело са погинулих војника. Кад би закуцао на нечија врата добио би понекад храну и преноћиште, али нико није смео дуже да га држи у кући.

Један сељак је препознао да је дечак одбегли Јеврејин, испребијао га и одвео Немцима из 18. летонског полицијског батаљона „Курземес“ који се борио против партизана и организовао казнене експедиције против јеврејског становништва на подручју Минска.

У тренутку када се спремао за смрт, Иља се обрати војнику који је стајао поред њега и упита га: „Док ме нисте убили, можете ли ми дати парченце хлеба?“ Овај га одведе у страну и рече му да заувек заборави своје јеврејско порекло и да се убудуће представља као руско сироче, ако хоће да преживи.

„Борбени“ пут

Алекс Курзем у својој другој нацистичкој униформи, око 1943. године.

Летонци су прихватили сироче и дали му име Алекс Курзем, по западној области Летоније. Иља-Алекс је у батаљону обављао домаће послове, чистио војницима чизме, палио ватру, доносио воду... Добио је униформу, малу пушку и пиштољ, и постао „син пука“, питомац и талисман летонске нацистичке јединице.

Са својим батаљоном је прошао целу Белорусију и био сведок масовних погубљења и бруталних казнених операција. „Био сам приморан да гледам све шта се дешавало“, сећао се Курзем. „Ја нисам могао да зауставим рат. Узели су ме људи који су чинили сва та злодела. Нисам могао ништа да урадим, баш ништа. Знао сам да је то лоше, плакао сам... Понекад сам жалио што мене нису стрељали заједно са мајком“.

Батаљон је 1. јуна 1943. укључен у Летонски добровољачки СС легион, тако да је и Курзем добио нову униформу. „Најмлађи нациста Рајха“ је постао чест гост на страницама немачких новина и у кадровима филмске хронике.

Нови живот

Алекс Курзем чита фрагменте са детаљима из свог живота. Мелбурн, 29. август 2007.

Када је ратна срећа напустила Немце казнена јединица летонских есесоваца била је принуђена да учествује у правим борбеним дејствима против наоружаних војника Црвене армије. Алекс је тада послат у позадину, у Ригу. Тамо га је усвојила породица директора локалне фабрике чоколаде Екабса Дзениса. Са њом се он преселио најпре у Немачку, а 1949. у Аустралију.

Дуго је Алекс Курзем чувао тајну, чак и од чланова своје породице. А када је 1997. године открио непријатне детаље из свога детињства, поједини пријатељи су му окренули леђа. Јеврејска заједница у Мелбурну га је оштро критиковала због добровољног ступања у СС јединицу и због тога што није осећао јаку мржњу према нацистима.

„Мржња ми неће помоћи“, одговорио је на то Курзем-Гаљперин. „Такав сам какав сам... Рођен сам као Јеврејин, одгајили су ме нацисти и летонци, и венчао сам се у католичкој цркви“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“