- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram, који је удобнији и безбеднији од Facebook-a! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Војнички поздрав је у суштини сигнал да војник има мирољубиве намере јер му је десна рука на видику и без оружја. Тај покрет има неколико објашњења. Прво је да су у витешко доба витезови подизали визир на шлему како би боље видели човека са ким се поздрављају. Друго објашњење више личи на истину, а гласи да је то рудиментаран гест који замењује подизање капе у знак поштовања.
Коме или чему се упућује војнички поздрав?
Војнички поздрав је гест узајамног признавања и припадности истој заједници. То је уједно симбол узајамног поштовања међу војним лицима. Због се тако поздрављају само униформисана лица приликом сусрета. Изузетак је када се поздравља шеф државе (и оружаних снага). Али када војници, на пример, поздрављају председника Владимира Путина, он (за разлику од председника САД) не одговара војничким поздравом јер није у униформи и не носи капу.
У средњовековној Русији није било данашњих војничких поздрава. Мало је било официрских чинова, није постојала јединствена униформа, а високи чинови су припадали племству и међусобно су се поздрављали благим наклоном.
Суворов и његово наслеђе
Нема сачуваних података о војничком поздраву у Руској империји пре 1765. године. Те године је руски војсковођа Александар Суворов дефинисао правила војничког поздрава у своме делу „Оснивање пука“. Тада су војници носили тророги шешир, и морали су да га скину левом руком на шест корака од старијег по чину и да га држе у руци док старији по чину не одмакне бар шест корака.
У 19. веку је у Русији почео да се користи такозвани „пољски поздрав“. Кажипрст и средњи прст су пружени један уз други, а мали и домали скупљени и спојени са палцем. Тако је војник додиривао штит на капи. Војници су поздрављали само када имају војничку капу на глави.
Поздрав целом шаком
У другој половини 19. века уместо поздрава „са два прста“ уведен је поздрав целом шаком, уз доњи обод капе, на четири корака од официра, са лактом у висини рамена и дланом мало изокренутим напоље, спојених прстију. Приликом поздрава војник је морао да гледа у официра и да га прати погледом. Када официр одмакне један корак, војник може да спусти руку.
Ставом „мирно“ су поздрављани команданти и официри високог ранга. У ту категорију су спадали сви чланови императорске породице, генерали, адмирали, команданти гарнизона, пукова, ескадрона и штапски официри. На исти начин је поздрављана државна застава. Војник никада није скидао капу, чак ни у царевом присуству.
Војнички поздрав у СССР-у и Руској Федерацији
Описана правила су углавном важила и за Црвену армију у доба СССР-а. Када су војници у строју, онда је поздрављао само командир, док су сви војници у ставу „мирно“ прате погледом високог официра коме се упућује поздрав.
Према Општем правилнику из 1960. године војници су једни друге поздрављали војничким поздравом. Нижи чин први поздравља вишег официра. Такође су поздрављани поједини објекти: Лењинов маузолеј, Гроб Незнаном јунаку, заједничке гробнице војника изгинулих у одбрани отаџбине, све војничке заставе и погребне процесије у пратњи војске.
Та правила се још увек примењују у Оружаним снагама Руске Федерације (изузев поздрава Лењиновом маузолеју). Данас се председник државе и премијер поздрављају војничким поздравом, чак и ако су у цивилу.
Још увек важи старо правило да војник поздравља само када му је глава покривена војничком капом, капуљачом, везеном капом, шлемом, итд. Када глава није покривена војник поздравља само ставом „мирно“.
Да ли је виши по чину дужан да отпоздрави? Ево шта је о томе написао Михаил Драгомиров (1830-1905), познати генерал и војни теоретичар Руске императорске армије: „Када старијем по чину указујемо част војничким поздравом, ми му изражавамо покорност и дужну учтивост. Али част је узајамна. Официри који не отпоздрављају нижем по чину рђаво поступају, јер показују да су мање васпитани од војника, и поред тога дају војницима лош пример непоштовања војничких правила. Онај ко није усрдан не може другога подстаћи на усрдност“.