Четири сјајне победе руске армије у Првом светском рату

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram, који је удобнији и безбеднији од Facebook-a! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

1. Галицијска битка (август-септембар 1914)

Галицијска битка је била одлучујући окршај у конфронтацији између Русије и Аустроугарске на почетку Првог светског рата. У борбама на фронту дугачком 400 километара учествовало је око два милиона војника и 3.500 артиљеријских оруђа.

То је била серија појединачних сукоба у којима су Руси зауставили непријатељску офанзиву и прешли у силовиту контраофанзиву, заузели скоро целу Галицију и део аустријске Пољске. Аустроугарска је изгубила око 350.000 војника, што погинулих, што рањених (то је била трећина њених снага на Источном фронту), и до краја рата се није опоравила од тог ударца. У свим каснијим већим операцијама против Русије Беч се ослањао на помоћ Берлина.

Крах Аустроугара је озбиљно умањио и значај победе коју су Немци однели у Источној Пруској. Поред тога, омогућио је да се побољша положај Србије, која је до тог тренутка била под снажним притиском аустроугарских трупа.

2. Битка код Сарикамиша (децембар 1914. – јануар 1915)

Крајем 1914. године Трећа армија Османлијског царства интензивно је покушавала да заузме руску Карску област (данас припада Турској). Енвер-паша је извео 90.000 војника против Кавкаске армије (60.000) и јерменских добровољачких одреда.

Турска војска је 29. децембра стегла обруч око Сарикамиша. Заузимање тог града би обезбедило Турцима успех читаве операције. И поред притиска бројнијег непријатеља гарнизон се јуначки бранио, и чак је успео да поврати изгубљену станицу и касарне, и да потисне Турке изван града.

После тог неуспеха Трећа армија је имала велике губитке. Дневно је по неколико хиљада турских војника умирало од смрзавања и глади, а убрзо затим је руска војска кренула у контраофанзиву. Трећа армија је доживела потпуни слом. Изгубила је 80% људства (погинули, рањени, заробљени). Из руског строја је тада избачено 26.000 војника.

Победом у Сарикамишкој бици онемогућен је продор Турака на руски Кавказ, а уједно је Британцима олакшана одбрана Суецког канала у Месопотамији (Ираку).

3. Битка за Ерзурум (децембар 1915. – фебруар 1916)

Крајем 1915. године, после фијаска у Галипољу, савезници су одлучили да евакуишу своје трупе са полуострва. Самим тим се Турцима пружила шанса да концентришу све своје снаге на борбу против руске Кавкаске армије.

Руси су, међутим, одмах кренули у офанзиву, не чекајући да непријатељ пребаци своје резерве из Дарданела на Кавказ. Генерал Николај Јуденич је повео 75.000 војника против 60.000 Турака из већ познате Треће армије, која је била обновљена после слома код Сарикамиша.

Турци нису очекивали ту офанзиву. Они су мислили да се Руси припремају за прославу Божића и Нове године. Јуденичеви војници су се пробијали кроз сметове и снажне вејавице у непроходним планинама да би на крају однели победу и заузели стратешки важну тврђаву Ерзурум.

Трећа армија је изгубила преко 35.000 војника, док је у руским редовима избачено из строја неколико хиљада људи. Успех ерзумске операције омогућио је Русима да изађу на приступачнији терен и да напредују у дубину Анадолије.

4. Брусиловљева офанзива (јун 1916. – септембар 1916)

У пролеће и лето 1916. године руска армија се припремала за велику офанзиву у Европи. Западни фронт генерала Алексеја Еверта је имао скоро двоструко бројније трупе од непријатеља, па је било планирано да он нанесе главни ударац, док је Југозападни фронт Алексеја Брусилова замишљен као помоћни.

Међутим, Брусиловљеве трупе су кренуле прве. После неочекиваног успеха одлучено је да њихово напредовање у том правцу буде приоритет. Југозападни фронт је био незнатно бројнији од непријатеља (534.000 – 448.000 војника), с тим што у непријатељским редовима углавном нису били Немци, него Аустроугари који су били далеко слабији војници.

Брусилов је одлучио да не концентрише снаге на један правац, него да их распореди у неколико праваца. Цар Николај II је у почетку страховао да таква тактика неће уродити плодом, али је непријатељска одбрана на тај начин пробијена на неколико места. Руси су направили продор од 120 километара и заузели Волињ, део Галиције и Буковину.

Аустроугарска је била на ивици пораза. Са Балкана су јој послати у помоћ делови турске армије. Пристигле су и свеже немачке снаге, тако да је у августу руска офанзива почела да јењава и полако се преточила у крваве позиционе борбе. Руси су у Брусиловљевој офанзиви имали пола милиона, а Централне силе преко милион погинулих, рањених и заробљених.

И поред успеха ове операције Русима није пошло за руком да пређу Карпате и дотуку Аустроугаре, али је Брусиловљева офанзива ипак знатно уздрмала Немачку, и посебно Аустроугарску, а са друге стране је олакшала положај Француза код Вердена. Одушевљена успехом Руса, и Румунија је ушла у рат на страни Антанте. Додуше, својим учешћем је само правила проблеме савезницима.