Где су нестале драгоцене тијаре Романових после 1917. године?

Невероватно лепе и раскошне дијадеме од брилијаната, смарагда и сафира припадале су династији Романов и биле добро познате европским монархијама. Необичног су облика. Већином су личиле на „кокошник“, старински руски украс који су жене носиле на глави.

Ти украси су се могли носити и као дијадеме, и као огрлице. Већином су изнете из земље пре револуције. А што нису успели да изнесу припадници царског дома, раскрчмили су бољшевици на аукцијама.

Владимирска тијара

Овај украс је за своју невесту Марију Павловну током 1870-их наручио велики кнез Владимир Александрович, млађи брат императора Александра III. Тијара има 15 брилијантских прстенова са висећим бисерима у центру сваког од њих.

Велика кнегиња је једна од малобројних чланица императорског дома Романов која је успела да побегне у иностранство после револуције 1917, па чак и да изнесе свој накит. Један део ризнице је пренет преко шведске дипломатске мисије у две јастучнице, а у преношењу другог дела помогао је британски дипломатски курир. Међу тим драгоценостима била је и Владимирска тијара, од које се Марија Павловна није одвајала до саме смрти 1920. године, и коју је оставила у наследство ћерки Јелени, супрузи принца Николе од Грчке и Данске. Али ова ју је након само годину дана продала британској краљици Марији од Тека како би поправила своју финансијску ситуацију. Ту тијару је касније носила краљица Елизабета II.

Тијара од сафира

Тијара-кокошник са брилијантима и огромним сафирима припадала је супрузи цара Николаја I, царици Александри Фјодоровној. Направљена је 1825. године. У комплету са њом је био и брош са висећим украсима. Тијару је наследила Марија Павловна и дала да се преради тако да има савременији облик. То је обавила фирма Cartier 1909. године. Велика кнегиња је и њу успела да изнесе из Русије после револуције, али су њена деца и ту тијару продала, овога пута румунској краљици Марији, даљој рођаци Романових, с тим што брош већ више није био у комплету.

Румунска краљица је поклонила тијару ћерки Илеани, а ова је после револуције пребегла у САД, где је 1950. године продала накит приватном лицу, после чега се тијари губи траг.

Дијадема са ружичастим брилијантом

Дијадема царице Марије Фјодоровне, супруге императора Павла I, направљена је почетком 19. века у облику кокошника са огромним брилијантом. У дијадеми има укупно 175 крупних индијских брилијаната и преко 1.200 ситних округлог облика. Централни низ је украшен крупним висећим брилијантима у облику капи. Овај украс је поред свадбене круне био традиционални део костима царске невесте на обреду венчања.

То је једина оригинална дијадема Романових која је остала у Русији као музејски експонат. Може се видети у Дијамантском фонду Кремља. Није продата захваљујући ружичастом брилијанту за који су стручњаци рекли да је непроцењив.

Дијадема „Класје“

Ова оригинална дијадема такође је припадала Марији Фјодоровној. Састоји се од златног „класја лана“, украшеног брилијантима, у чијем центру се налази бели безбојни сафир који је симболизовао сунце. Једна од ретких фотографија дијадеме направљена је 1927. године специјално за аукцију куће Кристи (Christie's), где су бољшевици распродали накит Романових. После те аукције овом украсу се губи траг.

Совјетски драгуљари су 1980. године направили копију ове дијадеме и дали јој назив „Руско поље“. Она се чува у Дијамантском фонду.

Дијадема од бисера

Украс са висећим бисерима је 1841. године наручио император Николај I за супругу Александру Фјодоровну. После аукције 1927. године дијадема је променила неколико власника. Поседовали су је компанија Holmes&Co, британски девети војвода од Марлбороа и прва леди Филипина Имелда Маркос. Вероватно је овај накит сада државно власништво Филипина.

У Дијамантском фонду постоји копија овог украса из 1987. године. Зове се „Руска лепотица“.

Велика брилијантска дијадема

Ова велика дијадема са елементима орнамента „љубавни чвор“ који је тада био популаран направљена је почетком 1830-их, такође за Александру Фјодоровну.

Красила су је 113 бисера и десетине брилијаната различите величине. Њу је у наредном столећу носила последња императорка, такође Александра Фјодоровна, на отварању Државне думе, и тај тренутак је овековечен фотографијом Карла Буле.

Бољшевици су и овај украс продали на аукцији, после чега се дијадеми губи сваки траг.