Најбољи совјетски диверзант у Другом светском рату

Плакат. Напад партизана на воз.

Плакат. Напад партизана на воз.

В. Прагер, И. Дороњин; Public domain, color by Klimbim
Нико се у Црвеној армији није могао мерити са Иљом Стариновом када је реч о дизању непријатељских објеката у ваздух и избацивању возова из шина. Адолф Хитлер је лично расписао награду за његову главу.

Пуковник инжењеријских трупа Иља Григорјевич Старинов имао је много надимака: „велики минер“, „деда совјетског спецназа“, „мајстор за диверзије“, и сл.

Иља Григорјевич Старинов

Током Другог светског рата под његовим руководством је дигнуто у ваздух 256 непријатељских објеката и избачено из шина 12.000 непријатељских ешелона.

Старинов је и сам учествовао у операцијама, а бавио се и припремом и обуком диверзантских и партизанских одреда. Поред тога, лично је осмислио читав низ минских поља и диверзантске технике која је пуштена у масовну производњу.

Шпанија

Минери из бригаде „Народни осветници ’Вороњански’“ постављају експлозив под шине.

Иља Григорјевич се као диверзант добро показао још током Грађанског рата у Шпанији, где је 1936. године послат под псеудонимом „Рудолфо“ заједно са групом совјетских стручњака.

Старинов је био прави виртуоз. Једном је експлозив сакрио у заробљеној пољској кухињи, оставио га на мосту и активирао у тренутку када је непријатељска колона прелазила мост. Другом приликом га је сместио у кутију коју је носила мула без власника. Франкисти су се обрадовали неочекиваном проналаску и одвели су животињу у своју јединицу, смештену у утврђеном манастиру. Одреди републиканске армије скривени у заседи после експлозије су кренули у јуриш.

Када је требало онеспособити важан тунел на деоници пута између Пењароје и Кордобе мина је маскирана тако да личи на аутомобилску гуму и смештена између шина. Ешелон са муницијом је закачио гуму и одвукао у тунел, где је затим одјекнула експлозија. Муниција је детонирала неколико дана и ноћи.

Највећи успех у Шпанији коштао је Старинова много нерава. Наиме, његова група је била убеђена да путнички возови не саобраћају пругама које су они минирали у Кордоби. У једној акцији су били веома изненађени када су видели како се минираном месту приближава путнички воз који више није могао да се заустави.

Народни комесар за одбрану СССР Климент Ворошилов честита капетану Иљи Старинову, 1937.

„За мене је то била тешка ноћ. Нисам очекивао ништа добро од будућности. Знао сам да никаква оправдања неће помоћи. Опасност се надвила над читавим нашим послом, који смо организовали са толико напора“, написао је Иља Григорјевич у „Записима диверзанта“. Међутим, стицајем околности је уместо трагедије наступио тријумф. Ујутру се испоставило да није избачен из шина путнички воз, него композиција штаба италијанске ваздухопловне дивизије.

Када се вратио у отаџбину Старинов умало није подвргнут репресијама које су тада биле у јеку. Добро је познавао многе команданте који су оптужени за издају и због тога стрељани. Ухапшен је и Јан Берзин, његов непосредни руководилац у Шпанији. Чувеног диверзанта је од сличне судбине спасао народни комесар за одбрану, маршал Климент Ворошилов.

Лични Хитлеров непријатељ

Партизански покрет у Криму за време Великог отаџбинског рата 1941-1945. Партизани постављају експлозив под прагове на железничкој прузи.

Убрзо после уласка немачких трупа на територију СССР-а постало је јасно да се мора организовати партизанска диверзантска мрежа у непријатељској позадини. Старинов је био потребнији него икада.

У октобру 1941. године водиле су се жестоке битке за Харков, велики индустријски центар совјетске Украјине. Оперативно-инжењеријској групи Иље Григорјевича поверено је да изврши минирање града за случај да падне у руке Немцима. Постављено је 30.000 противтенковских и противпешадијских мина, око 2.000 мина са одложеним дејством и преко 5.000 лажних мина, тј. имитација на чије деминирање је непријатељ морао да утроши време и ресурсе.

Харков. Трг Розе Луксембург који су окупирали фашисти 11. новембар 1941. Поглед са Пролетерског трга

Поред тога, Старинов је приредио Немцима посебну замку. У подруму луксузне куће у центру Харкова, за коју је претпоставио да ће бити изабрана за седиште непријатељске команде, поставио је радио-мину, добро је сакривши у поду котларнице. Као мамац је изнад ње у угљу сакрио мину која није требало да експлодира, него само да послужи као „мамац“.

И заиста, немачки деминери су открили ту совјетску мину у гомили угља и неутралисали је, а затим је у кући одсео генерал-лајтнант Георг фон Браун заједно са штабом 68. пешадијске дивизије. Права мина је 14. новембра у 5 часова ујутру активирана помоћу радио-сигнала са положаја удаљеног 300 километара од Харкова. У моћној експлозији погинуо је Браун и цела команда дивизије.

Када је војна обавештајна служба Трећег рајха сазнала ко је организовао диверзију, Хитлер је за главу Иље Старинова расписао награду од 200.000 немачких марака.

Немци, међутим, нису успели да ухвате дрског диверзанта. Иља Григорјевич је до краја рата организовао партизанску борбу у непријатељској позадини, надгледао сарадњу између совјетских трупа и Народноослободилачке војске Југославије и руководио деминирањем пруга у Мађарској и Немачкој.

Деда руског спецназа

У послератном периоду Иља Старинов се посветио предавању у образовним установама КГБ-а. Обучио је више десетина високих професионалаца спецназа који су га од милоште звали „деда“.

Старинов је добитник неколико десетина признања, али ниједном није добио звање Хероја Совјетског Савеза. Два пута је покренута иницијатива да се истакне његова кандидатура, али оба пута је та намера осујећена. За све је крив отворени и непосредни карактер чувеног диверзанта и његова навика да претпостављенима у лице каже све што мисли.

Иља Григорјевич није постао генерал, али њему то није ни било много важно. „Боље је бити живи пуковник него мртви маршал“, говорио је Старинов. Живео је сто година.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“