Најбољи совјетски диверзант у Другом светском рату

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Пуковник инжењеријских трупа Иља Григорјевич Старинов имао је много надимака: „велики минер“, „деда совјетског спецназа“, „мајстор за диверзије“, и сл.

Иља Григорјевич Старинов

Public domain

Током Другог светског рата под његовим руководством је дигнуто у ваздух 256 непријатељских објеката и избачено из шина 12.000 непријатељских ешелона.

Старинов је и сам учествовао у операцијама, а бавио се и припремом и обуком диверзантских и партизанских одреда. Поред тога, лично је осмислио читав низ минских поља и диверзантске технике која је пуштена у масовну производњу.

Шпанија

Минери из бригаде „Народни осветници ’Вороњански’“ постављају експлозив под шине.

Sputnik

Иља Григорјевич се као диверзант добро показао још током Грађанског рата у Шпанији, где је 1936. године послат под псеудонимом „Рудолфо“ заједно са групом совјетских стручњака.

Старинов је био прави виртуоз. Једном је експлозив сакрио у заробљеној пољској кухињи, оставио га на мосту и активирао у тренутку када је непријатељска колона прелазила мост. Другом приликом га је сместио у кутију коју је носила мула без власника. Франкисти су се обрадовали неочекиваном проналаску и одвели су животињу у своју јединицу, смештену у утврђеном манастиру. Одреди републиканске армије скривени у заседи после експлозије су кренули у јуриш.

Када је требало онеспособити важан тунел на деоници пута између Пењароје и Кордобе мина је маскирана тако да личи на аутомобилску гуму и смештена између шина. Ешелон са муницијом је закачио гуму и одвукао у тунел, где је затим одјекнула експлозија. Муниција је детонирала неколико дана и ноћи.

Највећи успех у Шпанији коштао је Старинова много нерава. Наиме, његова група је била убеђена да путнички возови не саобраћају пругама које су они минирали у Кордоби. У једној акцији су били веома изненађени када су видели како се минираном месту приближава путнички воз који више није могао да се заустави.

Народни комесар за одбрану СССР Климент Ворошилов честита капетану Иљи Старинову, 1937.

Public domain

„За мене је то била тешка ноћ. Нисам очекивао ништа добро од будућности. Знао сам да никаква оправдања неће помоћи. Опасност се надвила над читавим нашим послом, који смо организовали са толико напора“, написао је Иља Григорјевич у „Записима диверзанта“. Међутим, стицајем околности је уместо трагедије наступио тријумф. Ујутру се испоставило да није избачен из шина путнички воз, него композиција штаба италијанске ваздухопловне дивизије.

Када се вратио у отаџбину Старинов умало није подвргнут репресијама које су тада биле у јеку. Добро је познавао многе команданте који су оптужени за издају и због тога стрељани. Ухапшен је и Јан Берзин, његов непосредни руководилац у Шпанији. Чувеног диверзанта је од сличне судбине спасао народни комесар за одбрану, маршал Климент Ворошилов.

Лични Хитлеров непријатељ

Партизански покрет у Криму за време Великог отаџбинског рата 1941-1945. Партизани постављају експлозив под прагове на железничкој прузи.

Израиљ Озерски/Sputnik

Убрзо после уласка немачких трупа на територију СССР-а постало је јасно да се мора организовати партизанска диверзантска мрежа у непријатељској позадини. Старинов је био потребнији него икада.

У октобру 1941. године водиле су се жестоке битке за Харков, велики индустријски центар совјетске Украјине. Оперативно-инжењеријској групи Иље Григорјевича поверено је да изврши минирање града за случај да падне у руке Немцима. Постављено је 30.000 противтенковских и противпешадијских мина, око 2.000 мина са одложеним дејством и преко 5.000 лажних мина, тј. имитација на чије деминирање је непријатељ морао да утроши време и ресурсе.

Харков. Трг Розе Луксембург који су окупирали фашисти 11. новембар 1941. Поглед са Пролетерског трга

Немачки савезни архив (Бундесархив)

Поред тога, Старинов је приредио Немцима посебну замку. У подруму луксузне куће у центру Харкова, за коју је претпоставио да ће бити изабрана за седиште непријатељске команде, поставио је радио-мину, добро је сакривши у поду котларнице. Као мамац је изнад ње у угљу сакрио мину која није требало да експлодира, него само да послужи као „мамац“.

И заиста, немачки деминери су открили ту совјетску мину у гомили угља и неутралисали је, а затим је у кући одсео генерал-лајтнант Георг фон Браун заједно са штабом 68. пешадијске дивизије. Права мина је 14. новембра у 5 часова ујутру активирана помоћу радио-сигнала са положаја удаљеног 300 километара од Харкова. У моћној експлозији погинуо је Браун и цела команда дивизије.

Public domain, color by Klimbim

Када је војна обавештајна служба Трећег рајха сазнала ко је организовао диверзију, Хитлер је за главу Иље Старинова расписао награду од 200.000 немачких марака.

Немци, међутим, нису успели да ухвате дрског диверзанта. Иља Григорјевич је до краја рата организовао партизанску борбу у непријатељској позадини, надгледао сарадњу између совјетских трупа и Народноослободилачке војске Југославије и руководио деминирањем пруга у Мађарској и Немачкој.

Деда руског спецназа

У послератном периоду Иља Старинов се посветио предавању у образовним установама КГБ-а. Обучио је више десетина високих професионалаца спецназа који су га од милоште звали „деда“.

Archive photo

Старинов је добитник неколико десетина признања, али ниједном није добио звање Хероја Совјетског Савеза. Два пута је покренута иницијатива да се истакне његова кандидатура, али оба пута је та намера осујећена. За све је крив отворени и непосредни карактер чувеног диверзанта и његова навика да претпостављенима у лице каже све што мисли.

Иља Григорјевич није постао генерал, али њему то није ни било много важно. „Боље је бити живи пуковник него мртви маршал“, говорио је Старинов. Живео је сто година.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!