Успон и пад величанственог Олимпијског стадиона у Москви

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Летње олимпијске игре 1980. године у СССР-у биле су јединствен догађај. То је била прва олимпијада која је организована у Источној Европи, и уопште у социјалистичкој земљи. Совјетска власт се озбиљно припремила за овај догађај. Саграђено је укупно 78 објеката. Један од њих је спортски комплекс „Олимпијски“ близу Проспекта мира на североистоку Москве.

Улица Виползов переулок 1972-1978.

К.К./www.beliaev.de

Здање је подигнуто на месту отвореног стадиона „Буревестник“. Међутим, површина мале арене није била довољно велика за олимпијски комплекс и зато је срушено оближње мало насеље. Заједно са старим дрвеним кућама срушена је и хемијско-металуршка фабрика.

Изградња спортског комплекса „Олимпијски”, 1979.

Виталија Созинова/TASS

Пројекат је направила група архитеката на челу са Михаилом Посохином и Борисом Тхором, који је познат и по томе што је много година касније осмислио концепцију пословног центра Москва Сити. Изградња је почела 1977. и завршена је у лето 1980. године.

Изградња базена.

Игор Уткин/TASS

Посохин и Тхор су 1982. за пројекат „Олимпијски“ добили Лењинову награду (10.000 рубаља, једна рубља је коштала 0,708 долара).

Спортски комплекс „Олимпијски“ на Проспекту Мира. На предњем плану базен и највећи затворени стадион у Европи са 45.000 места. 1980.

Пахомов/Sputnik

Комплекс се састојао од два дела: покривеног стадиона и покривеног базена. Стадион је обухватао мултифункционалну арену са 35.000 места на трибинама, теретану, салу за екипне спортове, па чак и клизалиште. Конструкција је била заиста добро осмишљена: кров са мембранама носили су периферни стубови високи 40 метара тако да му унутар круга није био потребан додатни ослонац. Поред тога, арена је могла бити подељена на два дела специјалном преградом која апсорбује звук. У случају потребе она се могла поставити за само два сата.

Кошаркашка утакмица на „Олимпијском“ током Летњих олимпијских игара 1980.

Александар Макаров/Sputnik

У другом делу комплекса се налазио базен. Он је обухватао много тога, укључујући и базен за тренинге, базен са гледаоцима (8.000 места), базен за скокове са даском (5.000 гледалаца), сауну и теретану.

Базен у „Олимпијском“, 1981.

Дмитриј Донској/Sputnik

Изградња је завршена пред почетак Олимпијских игара. У том тренутку је ово био највећи покривени стадион у Европи. Церемонија отварања и затварања игара приређена је на стадиону „Лужњики“, али је „Олимпијски“ био домаћин свих такмичења у кошарци, фудбалу, пливању и скоковима увис.

Концерт америчког певача Били Џоела у СССР-у, 1987.

А. Морковкин, Р.Подерни/TASS

„Олимпијски“ је 1982. постао значајан центар за одржавање концерата. Овде је 1983. године наступио први страни музичар, био је то Француз Дидје Маруани са својом групом „Paris-France-Transit“. Он је приредио ласерски шоу који је изненадио гледаоце. Били Џоел је 1987. овде одржао три концерта. Тада је током наступа бацио своје ципеле у публику. Главни инжењер стадиона је касније написао: „Нашој публици се та шала није допала па су му бацили ципеле назад на сцену. У том тренутку је он чак побегао и сакрио се иза клавира“. Концерт групе „Pink Floyd“ 1989. године окупио је невероватних 40.000 људи.

Улаз у тржни центар „Нови колосеум“

www.malls.ru

После распада СССР-а народ се суочио са финансијским проблемима и престао да посећује „Олимпијски“. Администрација комплекса је морала да пронађе алтернативне начине остваривања прихода па је одлучено да се ту отвори тржни центар. Тако се у Москви појавио први дисконтни центар „Нови колосеум“ („Новый колизей“). Он је заузимао део стадиона, имао је неколико спратова и огроман број продавница, козметичких атељеа за негу лепоте и кафића. Друге просторије су издаване као пословни простор или складишта.

Сајам књига у „Олимпијском“,

detisnami.livejournal.com

„Олимпијски“ је 1992. године постао место где се одржава чувени сајам књига. Улаз је коштао 15 рубаља (тада око 0,2 долара). Сајам је одржаван на неколико спратова у предворју. Продавци су већином били старији Московљани. Тај сајам је био познат као место где се може купити свака ретка књига коју год човек пожели, само је било потребно имати стрпљења и потражити је. Почетком 2000-их продавци су поред књига нудили и различите предмете попут школског прибора, одеће, играчака, CD и DVD дискова.

„Олимпијски“ после контролисаних експлозија

У марту 2019. године „Олимпијски“ је затворен због реновирања јер се сматрало да је застарео. Затим је 2020. почело рушење зграде.

Реконструкција спортског комплекса "Олимпијски" у Москви. „Олимпијски“ без крова, 29.07.2020.

Сергеј Бобиљев/TASS

Мембрански кров стадиона је срушен контролисаним експлозијама, што је оставило утисак на многе становнике тог краја. Објекат са базенима је потпуно срушен.

Цео комплекс после реновирања.

mos.ru

Уместо обичног крова стадион ће добити ниску стаклену куполу која се неће видети са улице. Планирано је да се овде смести фитнес клуб, терене за трчање, биоскопи, мали планетаријум и концертна дворана за 10.000 гледалаца.

Делимично рушење чеоне фасаде „Олимпијског“.

Гаврил Григоров/TASS

Стадион ће са новим објектом базена спајати стаза за трчање широка 8 метара и дугачка 1 километар. У објекту са базеном налазиће се аква-парк, дајвинг центар, тениски терени и терени за сквош. Планирано је да се изградња заврши 2023. године.

Реновирана зграда арене.

mos.ru

Према званичном плану предњи део стадиона треба да буде сачуван како би објекат остао препознатљив. Међутим, крајем новембра 2020. године на интернету су се појавиле фотографије где је практично трећина фасаде срушена.

Делимично рушење чеоне фасаде „Олимпијског“.

Гаврил Григоров/TASS

Раније је објекат са базеном био потпуно срушен, мада је најављено да ће оба базена бити сачувана. Рушење чеоне фасаде је већ друго одступање од плана. Процес рушења је окончан 25. децембра. Пројекат који је трајао 40 година тако отишао је у прошлост.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!