„Просторија у коју цар иде пешке“: нужници у царској Русији

Getty Images; Russia Beyond
Историчари не пишу често о историји руских тоалета, али се подаци ипак могу пронаћи. И ми смо их пронашли.

У 19. веку руски историчари су сматрали да је тема нужника и њиховог устројства превише „приземна“ и „непристојна“. Али стварно, како је изгледала просторија „у коју цар иде пешке“? То питање врло често постављају људи приликом посете историјских двораца и резиденција у Русији.

Средњовековни тоалет

Очигледно је да се нужници у руским селима ни по чему нису разликовали од нужника широм света. Ископа се јама негде у дну дворишта и то је то. Али племићи и чланови царске породице који су живели у дворцима од камена имали су сасвим другачије тоалете.

Црвени тоалети

„Тоалет се налазио у северном делу сале. Био је осветљен малим прозором“, пише историчар и рестауратор Борис Постников. Реч је о тоалету у каменој кући Михаила Сарпунова, богатог псковског јувелира из 17. века. „Одвод је био вертикалан, у зиду. Можда је имао цеви од печене глине. На доњем спрату је стајало специјално ведро у зиду. Та ниша је са спољне стране имала узак прозорски отвор за вентилацију, а са унутрашње вратанца за замену ведра“.

„Винтиџ“ дрвени тоалет (столица и кофа).

У овом примеру видимо да је „канализациони чвор“ био на доњем спрату и да је имао вентилацију. Познато је да су такви тоалети постојали у европским замковима бар од 15. века. Али где је била коначна „септичка јама“? Свакако у оближњим рекама. Историчар технике Николај Фаљковски је открио да је у Московском кремљу још од 17. века постојао систем у коме су „отпадне воде“ завршавале у рекама Москви и Неглинци. Цареви су користили личне тоалете или нокшире, а у Кремљу је постојао персонал који је једном годишње чистио тоалете.

Где су се налазили нужници? У опису одаја Ивана Грозног у Коломни пише да је нужник био удаљен од царских одаја, и да су до њега водили дрвени пролази. У опису дворца цара Алексеја Михаиловича у Измаилову (1987) пише да је на сваком спрату постојао тоалет и да је био одвојен од царских одаја низом других просторија.

Царски тоалети су били тапацирани црвеним сукном. Имали су ноћне посуде од бакра које су могле да се носе на пут. Оне су такође биле пресвучене црвеним сомотом и ношене су у специјалним кожним футролама. Нокшири су коришћени и у царским одајама. Петар Први је, према писаним изворима, имао своју сопствену ноћну посуду пресвучену црвеном тканином и црвеним атласом све до 1683. године, када је напунио 11 година. Додуше, и одрасли племићи и представници царског рода су користили ноћне посуде.

Тамо где цареви иду пешке

Тоалет у дворцу Монплезир, Петергоф.

Први руски нужници са одводом инсталирани су током 1710-их у дворцу Монплезир, најомиљенијем пребивалишту Петра Великог у Петергофу, и у Летњем дворцу у Сант Петербургу. Први Рус који је поседовао тоалет са одводом био је кнез Александар Меншиков, блиски Петров сарадник.

Какав је био ентеријер нужника руског богаташа у 18. веку? Описао га је Даикокуја Кодају (1751-1828), капетан јапанског брода који је 1783. залутао у водама близу Алеутских острва. Кодају је касније провео 10 година у Русији. По повратку је знатижељним сународницима детаљно описао Русију и њене обичаје.

Нужници у руским градовима, писао је он, налазе се унутар кућа. Чак и у троспратној или четвороспратној кући сваки спрат има тоалет. У њему је место за седење „у облику кутије, високо 40-50 цм“, са овалним отвором, „са заобљеним и углачаним ивицама“. За децу су постојали специјални тоалети са ниским местима за седење. „Нужници могу бити и пространи, са четири или пет отвора, тако да их користе три-четири човека истовремено. Људи племенитог рода имају чак и пећ за загревање нужника“, писао је Кодају. „Испод седишта су велики бакарни конуси са отворима који воде у велику вертикалну цев, а она даље води у септичку јаму ископану дубоко испод куће и обложену камењем“. Ту септичку јаму су редовно чистиле екипе у којима су радили људи нижег сталежа.

Женска ноћна посуда од порцелана.

Како је одржавана хигијена у Зимском дворцу и другим резиденцијама руских царева? Углавном исто као у Москви, али у европском маниру. Уместо гломазних нокшира даме су користиле „бурдалу“, тј. писоар у виду суда који су преко дана могле завући под сукњу без одласка у тоалет. У собама су у 18. веку још увек стајале ноћне посуде, али су већ тада племићке виле и царски дворци имали тоалете.

У Енглеској је 1777. године први пут представљен савремени тоалет са одводом. Тоалети које су користили цареви крајем 18. и почетком 19. века нису се много разликовали од данашњих. Највећа разлика је била у систему канализације. До 19. века Зимски дворац није имао централну канализацију, него ту и тамо дрвене или глинене одводе у септичку јаму која се морала чистити ведрима (као у Серпуновљевој кући у Пскову, у 17. веку). Ведра су просипана у реку Неву.

Биде Елизабете Баварске (Фабрика порцелана CARL KNOLL, Карлсбад), 1887-1890.

Затим су 1826. године у Зимском дворцу инсталирани тоалети са спирањем, одводом и дренажом. Император Николај I је посвећивао велику пажњу личној хигијени. Он је наложио да се тоалети поставе у његовим и царичиним одајама, а такође близу главних сала за пријем. У време великих пријема у дворцу је питање тоалета увек било веома актуелно. Понекад је на дворским церемонијама било присутно на стотине, па чак и хиљаде људи. Прва централна канализација Зимског дворца је имала пумпе и подземну септичку јаму, која је затим чишћена.

Канализациони систем у Зимском дворцу.

После 1838. године, пише историчар Игор Зимин, у Зимском дворцу су постављене застакљене WC шоље у дрвеним тоалетима, уграђеним у зидове. Улази у такве тоалете су били маскирани орманима. Та „традиција“ се задржала до 20. века. Николај Сабљин, официр на јахти императора Николаја II, описао је касније како се француски председник Ремон Поенкаре за време посете Русији 1914. године збунио покушавајући да пронађе тоалет у Петергофском дворцу: „У том старом дворцу тоалет је био веома старомодан, уграђен у зид са преградама од дрвета, као у орману. Када је председнику затребао тоалет, он није могао да га пронађе. А када му је речено где је тоалет, Поенкаре је био крајње збуњен и није знао како да уђе у тај застарели шифоњер...“

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“