„Фонтане од сафира и капљи брилијаната“: Који украси Романових се чувају у Кремљу

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Не постоје тачни подаци о величини ризнице царске породице Романов. Зна се само за онај део накита који је доспео у руке бољшевицима после Револуције 1917. године. Револуционари нису одмах дошли у посед императорских драгоцености. У уобичајеним условима тај накит је чуван у брилијантској одаји Зимског дворца у Санкт Петербургу. Али у време Првог светског рата најважнији накит Романових је премештен у Оружејну палату Кремља ради сигурности. Тамо су се драгоцености налазиле до 1922. године под гомилом других кутија све док их бољшевици нису пронашли.

Новоформираној држави је био потребан новац те је одлучено да се украси продају у иностранству, а да се у Русији остави само оно најдрагоценије, и то у својству музејских експоната. Међу тим драгоценостима су префињени брошеви из доба Катарине Друге, врло редак „портретни“ дијамант и једна једина дијадема Романових.

1. Брош и минђуше Јелисавете Петровне „Фонтана“

Јелисавета Петровна (1709-1762), ћерка Петра Првог, обожавала је брошеве и наручивала варијанте различитих врста и стилова. Овај украс у облику фонтане од сафира и капљи брилијаната зове се егрета. Носи се на шеширу или као шнала за косу. У комплету са егретом су масивне минђуше „фонтане“. Оне су нарочито ефектне у покрету.

2. Брошеви „Велики букет“ и „Мали букет“

Ове украсе је Јелисавета Петровна носила на свечаној хаљини. У оно време су јувелири испод драгог камења постављали плочице од фолије у боји да би се добио одговарајући одсјај. Овде се врло лепо види идеја дворског мајстора Жеремија Позјеа! Бразилски брилијанти и колумбијски смарагди формирају драгоцене боје ириса, нарциса и незаборавка. У центру „великог букета“ је редак брилијант од 15,5 карата боје јоргована.

Мањи букет се састоји од брилијантских цветова и листића од злата и тамнозеленог емајла.

3. Брилијантска пређица-аграфа (копча)

Аграфа је копча у виду броша. Тај украс је био популаран у 17. веку. Ову огромну брилијантску пређицу у облику машне Јелисавета Петровна је носила на свом огртачу од хермелиновог крзна. Има импресивне размере: дугачка је 25 цм и широка 11 цм. Аграфа је украшена са 805 брилијаната различитог облика и обраде. Овај накит су носили практично сви потомци Јелисавете Петровне.

4. Привезак Катарине Друге „Цезаров рубин“

Овај крупни камен боје малине зове се рубелит. То је ретка врста тамнорозе турмалина. Дуго се сматрало да је то рубин (експертиза је извршена тек у совјетско доба). Овај камен је на поклон Катарини Великој (1729-1796) донео краљ Шведске Густав Трећи 1777. године поводом 15-годишњице њене владавине. Тада је он испричао легенду по којој је овај драгуљ Клеопатра поклонила Цезару. Касније се сазнало да је камен стигао у Европу из Бурме (данас Мјанмар) у 16. веку и у то време је третиран као највећи рубин у Европи. Катарина није хтела да га квари брушењем тако да су дворски јувелири само углачали драгуљ и украсили га листићима емајла. Тако је добијен овај велелепни привезак.

5. Брилијантска машна-чокер и минђуше од драгог камења Катарине Друге

Чокер је украс који је ношен уз врат на широкој чипкастој или баршунастој траци као огрлица. Ова машна је направљена за Катарину Другу по последњој моди тога доба. Красе га многобројни брилијанти и спинели, ретки минерали са црвеним и ружичастим одсјајем. Уз њих иду масивне минђуше жирандоли (тако се зову минђуше у облику свећњака). Драгуљи су овде веома сјајни захваљујући подлози од фолије. Без фолије би њихова природна боја била далеко нежнија. На полеђини машне су угравирани подаци јувелира: Pfisterer 10 Apr. 1764, а на минђушама стоји датум 27. мај исте године. Последња власница овог комплета била је императорка Марија Фјодоровна (1847-1928), жена Александра III. Накит је пронађен у њеним одајама у Аничковом дворцу у Санкт Петербургу (она је успела да напусти Русију после Револуције).

6. Свадбена дијадема Романових

Необично лепа дијадема императорке Марије Фјодоровне (1759-1828), супруге Павла Првог направљена је почетком 19. века у облику кокошника са огромним ружичастим брилијантом. У то доба су дијадеме-кокошници биле невероватно популарне, и то не само у Русији него и изван њених граница (европски монарси их носе још увек).

Дијадему краси 175 крупних индијских брилијаната и преко 1.200 ситнијих кружне обраде. Овај украс је био традиционални део свадбеног костима царске невесте. Ово је једина оригинална дијадема Романових која је остала у Русији. Стручњаци за уметничка дела су дошли до закључка да овај ружичасти дијамант има непроцењиву вредност.

7. Минђуше-вишње

Ове брилијантске минђуше направљене за Катарину Другу заједно са дијадемом Марије Фјодоровне биле су свадбени накит девојака из императорске породице. „Минђуше су ми толико вукле уши да сам их усред банкета скинула и окачила на крај бокала са водом који је стајао испред мене. Императору је то било много смешно“, тако је Марија Павловна (1890-1958) описала дан своје свадбе.

8. Брош са смарагдом „Зелена краљица“

Сматра се да је смарагд под називом „Зелена краљица“ са 136 карата један од највреднијих експоната Дијамантског фонда. Према оценама стручњака пронађен је у 16. веку у Колумбији, а у оквир од ситних и крупних дијаманата различитих облика смештен је средином 19. века. Власница ове драгоцености била је велика кнегиња Александра Јосифовна (1830-1911), супруга великог кнеза Константина Николајевича (млађег брата императора Александра II).

9. Брош са цејлонским сафиром

Императорка Марија Александровна (1824-1880), супруга Александра II, имала је необично леп накит. Једна од тих драгоцености чува се у Русији. То је брош са јединственим овалним цејлонским сафиром који има 260,37 карата и окружен је мноштвом брилијаната. Александар II је купио овај камен на изложби у Лондону и поклонио га супрузи, а касније су га јувелири ставили у брош.

10. Наруквица са портретним дијамантом

У Дијамантском фонду се чува необична златна наруквица из 19. века са врло ретким дијамантом индијске обраде, највећим познатим такве врсте. Овакви дијаманти се зову портретни јер су се испод њих обично стављале минијатуре у боји. У овом случају је то портрет императора Александра I (1777-1825).