Зашто је СССР бомбардовао неутралну Шведску

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Није била потпуно неутрална

У Другом светском рату Шведска није могла остати по страни као што је желела. Под притиском Трећег Рајха морала је да одобри транзит немачких трупа преко своје територије.

Стокхолм јесте био принуђен да одступи од политике неутралности, али је у великој мери то учинио и добровољно. Наиме, у време совјетско-финског рата Шведска се позиционирала као држава „која не ратује“ и није се директно мешала у конфликт, али је ипак интензивно снабдевала Финце оружјем, муницијом и добровољцима.

Поред тога, Швеђани су с времена на време имали прилику да „омиришу барут“, јер су подморнице зараћених страна понекад грешком нападале и потапале шведске трговачке бродове, а залутали авиони су грешком бомбардовали територију Шведске.

По мишљењу Швеђана њихову земљу су у Другом светском рату десет пута бомбардовали Немци, дванаест пута Британци, док је СССР одговоран за седам инцидената. Москва је међутим признала само један такав инцидент.

Први напад

Совјетски авиони су први пут напали шведску територију 14. јануара 1940. године. Три бомбардера ДБ-3 пролетела су изнад северне Финске и Ботнијског залива и стигле до велике шведске луке Лулео.

Падао је обилан снег и видљивост је била лоша тако да су они скренули према острву Калакс, јужно од Лулеа, где су бацили десетак бомби. Срећом није било жртава. Оштећено је само неколико кућа.

У повратку су совјески бомбардери због недостатка горива били принуђени да се спусте на територији Финске где су их финске трупе заплениле.

У северној Шведској се у то време налазио шведски престолонаследник Густав Адолф, војвода од Вестерботена. Он је у пратњи високих официра одмах стигао на лице места. И одмах су узети у разматрање могући узроци совјетског ваздушног напада.

Према општеприхваћеној верзији, авиони су циљали на фински град Кем али су залутали. Са друге стране, изнето је и мишљење да је задатак авиона ДБ-3 био бомбардовање војног аеродрома на Калаксу. Можда је СССР на тај начин желео да принуди Швеђане да одустану од пружања помоћи Финској. Москва, међутим, није признала учешће свог ратног ваздухопловства у овом инциденту.

Напад на Пајалу

У подне 21. фебруара 1940. године седам совјетских бомбардера се појавило изнад шведског насеља Пајала, 10 километара од финске границе, и одмах је почело интензивно бомбардовање.

На Пајалу је бачено више од 130 бомби, међу њима је било и запаљивих. Знатно је оштећен храм, изгорела је стругара, као и многе куће.

Једна бомба је пала у фискултурну салу локалне школе где су у том тренутку били размештени војници Норландског драгунског пука. Срећом, бомба није експлодирала тако да су шведски војници остали живи.

Право је чудо да у овом бомбардовању није било жртава, само су две особе рањене. Томе је у великој мери допринела околност да је већина бомби пала на периферију Пајале. Поред тога, многе становнике су упозорили познаници и рођаци из суседног насеља Кенгис на самој граници са Финском, који су први приметили совјетске авионе.

Шведска је упутила совјетском руководству оштар протест, али је Москва одбацила оптужбе везане за напад на Пајалу. Тек 6. марта, када је ситуација испитана, СССР је признао чињеницу да је бомбардована шведска територија уз образложење да је у питању била грешка посаде у навигацији.

По завршетку Зимског рата у насеље је дошла совјетска делегација да процени нанету штету. На основу те процене Шведској је исплаћена компензација у висини од 40.000 круна.

Напад на главни град

Житељи Стокхолма су се 22. фебруара 1944. године неочекивано нашли у епицентру правог рата. Совјетска авијација је интензивно бомбардовала град.

Шведска противваздухопловна одбрана није чак ни приметила како су четири страна бомбардера стигла до главног града. Само са једног положаја је стигло упозорење да се приближавају неидентификовани авиони и да се ситуација тренутно проверава, али већ је било касно.

Стокхолм је тада бомбардован први пут у својој историји. Једна бомба тешка 100 кг уништила је тек отворено позориште. После ње је остала јама дубока 3 и широка 5 метара. Поред шведске престонице нападнут је и суседни градић Стренгнес.

Чудом нико није погинуо, као и у другим нападима совјетских бомбардера на шведска насеља. Само су два војника рањена.

Швеђани су дошли до закључка да је совјетска авијација грешком бомбардовала Стокхолм. У то време је СССР интензивно бомбардовао јужну и југозападну Финску, па су његови бомбардери лако могли да се изгубе у тамној зимској ноћи. Упућен је захтев СССР-у да објасни ситуацију, али је Москва одбила да призна чак и ненамерно учешће својих авиона у нападу на град.

Постоји верзија да напад на Стокхолм уопште није био проузрокован грешком у навигацији него је намерно организован поводом случаја са совјетским обавештајцем Василијем Сидоренком.

Сидоренко је ухапшен у Шведској 1942. године због шпијунирања и осуђен на 12 година затвора. Совјетско руководство се у више наврата обраћало Швеђанима да га одмах пусте али је сваки пут одбијено. Када су дипломатске методе исцрпљене СССР је, по свему судећи, одлучио да примени силу.

Можда је то само случајна подударност, али свега три дана након бомбардовања Стокхолма Сидоренко је пуштен на слободу због здравственог стања и убрзо затим је напустио земљу.