Како су Немци искористили најбољи совјетски тенк

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Т-34 је био најбољи совјетски тенк у Другом светском рату. Био је добро наоружан и заштићен, развијао је велику брзину и имао велике маневарске могућности, тако да му на бојном пољу није било равних све до 1942. године.

„Тенк Т-34 је добро функционисао на сваком терену“, написао је касније командант групе армија „Јужна Украјина“, генерал-пуковник Јоханес Фриснер. „Руски тенкови су могли да дејствују тамо где се по нашим нормама сматрало да је немогуће дејствовати. Наоружање тенка Т-34 је било изузетно ефикасно. Он је одлично правио пролаз за совјетску пешадију и пружао јој врло ефикасну подршку“.

Није ни чудо што се у армији Трећег рајха нашло одговарајуће место за тако моћну машину. Од заплењених „тридесет четворки“ Немци су правили читаве јединице, а поједини тенкисти су у њима односили на десетине победа и постајали су прави асови.

У Вермахту

Први Т-34-76 појавили су се у Вермахту већ у лето 1941. са ознаком Pz.Kpfw. T-34-747 (r), где „r“ значи да је тенк руског порекла. Немачка је у Другом светском рату користила око 300 таквих тенкова са топом калибра 76 мм.

Трофејни тенкови су опремани радио-станицама и немачком оптиком. На поједине примерке су заварене куполе које су командирима посаде омогућавале бољи преглед ситуације.

Акутни проблем је био недостатак муниције и резервних делова, што је стварало доста потешкоћа приликом опслуживања и борбене примене тенкова. Понекад су поједини примерци Т-34 морали бити потпуно размонтирани да би се од њих искористили делови за друге такве тенкове. Муниција за њих је узимана из оштећене совјетске технике, понекад непосредно за време борбе.

Да немачка артиљерија и авијација не би грешком отварала ватру на сопствене тенкове трофејни примерци Т-34 су били ишарани великим гвозденим (Balkenkreuz) или кукастим крстовима. И поред тога, немачки артиљерци у жару борбе често нису примећивали те ознаке, па су отварали ватру чим би приметили добро познату и омражену силуету совјетског тенка.

„Тридесет четворке“ нису служиле Немцима само као тенкови. Они су их прерађивали и правили од њих тегљаче за евакуацију или самоходна зенитна оруђа. У овом другом случају су скидали оригиналну куполу и уместо ње постављали специјалну отворену ротирајућу куполу са зенитним оруђем Flakvierling 38. Јако оштећене примерке Т-34 су постављали на платформе оклопних возова и користили као артиљеријска оруђа.

У СС дивизијама

Чувени совјетски тенкови су најширу примену имали у СС дивизијама, и конкретно у моторизованој (од 22. октобра 1943. године тенковској) дивизији „Рајх“. После поновног заузимања Харкова 18. марта 1943. године ова дивизија је запленила педесетак оштећених „тридесет четворки“ које су чекале ремонт.

Есесовци су у погонима Харковске фабрике трактора оспособили неколико десетина тенкова и од њих формирали засебну чету у склопу своје дивизије. Била је то највећа јединица трофејних тенкова Т-34 у немачким оружаним снагама.

Оспособљено је укупно 25 тенкова, док је 12 примерака послато у панцергренадирску школу СС „Киншлаг“, где су коришћени у противтенковској обуци кадета.

Совјетски тенкови дивизије „Рајх“ учествовали су у одлучујућој бици на Курском фронту у лето 1943. године. У то време је Т-34-76 већ био технички застарео, тако да га Немци нису користили за муњевите тенковске продоре, него као противтенковско средство, тј. ти тенкови су изводили гађање из места и из заседе, са најмањим могућим ризиком.

Међу немачким тенкистима на Т-34 се највише истакао командир вода 9. тенковске чете дивизије „Рајх“, СС-обершарфирер Јозеф Набер, а такође командир тенка Емил Зајболд који је служио у истој дивизији. Овај други је постао један од најбољих тенковских асова Другог светског рата – однео је укупно 69 победа, од тога неколико десетина на совјетској „тридесет четворци“.

После Курске битке застарели тенкови Т-34-76 постепено су повлачени из немачке армије. Па ипак, поједини су коришћени у одбрани Берлина у мају 1945. године.

Црвена армија је 1944. године добила побољшани модел Т-34-85 са топом калибра 85 мм. Немци су, међутим, успели да заплене само неколико десетина тих нових тенкова, и само су неколицину искористили за борбу против совјетских трупа.