У јутарњим часовима 27. новембра 1944. године осматрачки авион са британског носача авиона Implacable открио је немачки морски конвој између острва Хјета и Русеја на северу Норвешке. Велики транспортни брод Rigel у пратњи неколико патролних чамаца пловио је дуж обале на југ према Трондхејму.
Авиони на палуби носача авиона Implacable.
Archive photoТакав плен се није смео испустити, па су са палубе носача авиона полетели ловци наоружани торпедима и бомбардери за обрушавање Fairey Barracuda. Британски војници тада нису могли ни замислити колико је ужасна грешка коју чине.
Британски носач авиона Implacable.
Archive photoПре Другог светског рата Rigel је у Норвешкој служио као теретни брод. Када су Немци 1940. окупирали земљу искоришћен је за потребе немачке армије, тј. за превоз трупа и војне опреме.
Међутим, у ову злокобну новембарску пловидбу „Ригел“ се отиснуо са потпуно другачијим теретом. На њему се под надзором 400 војника налазило 95 немачких дезертера и преко 2.200 ратних заробљеника, већином војника Црвене армије, уз мањи број Југословена и Пољака.
Норвешки транспортни брод Rigel у служби немачке армије.
Archive photoБрод није био прилагођен улози пловећег затвора која му је привремено додељена. Људи су држани у теретним коморама испод палубе као стока: било им је тесно, нису имали вентилацију ни елементарне санитарне и хигијенске услове.
Совјетски заробљеници у Нарвику, Норвешка.
Archive photoБритански пилоти који су открили брод нису то знали. Они су били убеђени да је у питању немачки војни транспорт који превози појачање немачким трупама у Централној Европи.
Fairey Barracuda, бомбардер за обрушавање.
Archive photoКонвој је био много слабији и није имао никакве шансе против британске авијације. „Ригел“ је неколико пута прецизно погођен и почео је брзо да тоне. Бомбе су уништиле бродске степенице у теретним коморама, и самим тим су стотине људи биле осуђене на сигурну смрт.
Они који су некако успели да се извуку и изађу на палубу грабили су се око малобројних спасилачких средстава на броду. „То је била борба за голи живот. Ја сам био млад и снажан и борио сам се за свој живот“, написао је касније Асбјерн Шулц. Он је ухапшен за тучу са немачким војником и био је један од осам норвешких заробљеника на „Ригелу“ и једини који је преживео.
Теретни брод „Ригел“ који је био у служби немачке армије и патролни чамци из његове пратње у пламену после бомбардовања.
Archive photoЉуди су изгорели у пламену или су потонули у хладној води. „Ваздух је био леден и вода је такође била ледена. Британци су наставили да отварају ватру на људе који су били у води и на спасилачким сплавовима“, написао је Шулц. Он је на таквом сплаву успео да стигне до пустог острва Русеја, удаљеног неколико стотина метара од места где је брод погођен, заједно са немачким војником и совјетским заробљеником. Када су стигли на острво свако је отишао на своју страну.
Грешка Краљевске ратне морнарице Велике Британије коштала је живота скоро 2.500 људи од којих су већину чинили совјетски заробљеници. Спасло се 267 људи, пре свега захваљујући капетану „Ригела“ Хајнриху Родеу, који је некако успео да у последњи час насуче брод на плићак у близини Русеје.
Теретни брод „Ригел“ који је био у служби немачке армије и патролни чамци из његове пратње у пламену после бомбардовањ
Archive photoЛешеви несрећних путника „Ригела“ дуго су остали на обали или су западали у мреже локалних рибара. Многима је потопљени брод постао заједничка гробница. Прамац брода се деценијама видео изнад површине воде близу пустог острва. Посмртни остаци погинулих су тек 1969. године извучени на површину и сахрањени на војном гробљу суседног острва Хјета.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
