Црвена армија је у Другом светском рату ретко ратовала раме уз раме са америчком и британском војском. Они су дејствовали на различитим фронтовима и извршавали сопствене задатке. Па ипак, било је и неколико заједничких ратних акција.
У лето 1941. године, када су совјетске трупе трпеле поразе од Вермахта, Стаљин и Черчил су одлучили да отворе нови фронт хиљаду километара далеко од Европе, тј. да заједно крену на Иран. Разлог за такву акцију биле су јаке везе Ирана са Немачком.
Трећи рајх је имао огроман утицај на иранску економију и политику. Поврх тога, развио је веома јаку обавештајну мрежу у тој земљи. Циљ савезника је био да се отклони потенцијална опасност на јужној совјетској граници и да се обезбеди стабилан транспорт британског оружја и муниције у СССР. Због тога су 25. августа 1941. године совјетска и британска армија заједно ушле у Иран.
Овде можете видети фото-галерију где је приказан почетак Англо-совјетске инвазије на Иран. На фотографијама се види како се совјетски и британски војници први пут рукују као савезници.
Док су се заједно борили на врелом југу, Совјети и Енглези су се отприлике у исто време удружили и на другој страни – на замрзнутом Арктику. Крајем августа и почетком септембра 1941. године у северне совјетске луке је стигло 39 ловачких авиона Hurricanes, 30 пилота Краљевског ратног ваздухопловства и неколико стотина људи у својству помоћног особља.
Требало је да стотине британских ловаца буду достављене у СССР као помоћ у борби против нациста. Британски пилоти су имали задатак да обуче совјетске колеге да лете у тим авионима, али њихова мисија се није свела само на обуку. Пилоти Краљевског ратног ваздухопловства су и сами учествовали у ваздушним борбама против немачких и финских непријатеља.
Овде можете прочитати како су британски пилоти живели и ратовали на совјетском Арктику у јесен 1941. године и какву су улогу тада одиграли у одбрани овог региона.
Арктички конвоји су били један од најважнијих видова помоћи Запада Совјетском Савезу у ратним годинама. На тај начин су масовно превожени тенкови, ловачки авиони, гориво, муниција, сировине и намирнице, што је знатно допринело коначној победи над непријатељем.
Конвоји су пролазили доста близу Норвешке која је била под немачком окупацијом, тако да су савезници морали имати добру међусобну координацију како би заштитили бродове, терет и људство од немачке авијације и морнарице. Британска флота је водила конвоје до совјетских приобалних вода, где су их преузимали авиони и бродови совјетске Северне флоте.
Врло упечатљиву причу о овој важној сарадњи у Другом светском рату можете прочитати у нашем чланку. Тако ћете сазнати и за трагичну судбину најнеуспешнијег арктичког конвоја PQ-17“.
У фебруару 1944. године америчко ратно ваздухопловство је добило Стаљинову дозволу да користи совјетске аеродроме за бомбардовање Немачке. Преко 70 америчких бомбардера и ловаца који су их пратили било је размештено близу украјинског града Полтаве, под заштитом совјетских противваздухопловних оруђа.
Ова операција је добила назив „Необуздани“. Њен циљ је био да побољша односе између двеју земаља, али уместо тога им је нанела велику штету. Наиме, 22. јуна 1944. године немачка авијација је неочекивано напала аеродром и уништила већину америчких авиона. Американци су за ову катастрофу оптужили Совјете.
Овде ћете сазнати ко је био крив за неуспех операције која је била замишљена да побољша билатералне односе, а заправо их је озбиљно уздрмала.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
