Откако су САД у децембру 1941. године ушле у Други светски рат, планирале су да користе совјетске аеродроме за масовно бомбардовање Немачке, али се СССР веома дуго и упорно противио тој идеји.
Стаљин је тек у фебруару 1944. године одобрио планове по којима се совјетске ваздухопловне базе стављају на располагање мањем броју америчких бомбардера. Тако је покренута операција „Необуздани“ (Operation Frantic). У тој операцији је Американцима омогућено да бомбардују стратешки важне циљеве у Немачкој које нису могли дохватити са аеродрома у Енглеској и Италији.
Краљевско ратно ваздухопловство (Royal Air Force, RAF) је одбило да се придружи операцији због великог неповерења Винстона Черчила према Совјетима. Са друге стране, амерички лидери су видели у томе изванредну прилику за побољшање односа са СССР-ом.
Амерички бомбардери су у операцији „Необуздани“ користили технику „шатл“ бомбардовања. Полетали су са совјетских аеродрома, а после бомбардовања непријатељских циљева настављали су према аеродромима Италије, које су савезници у том тренутку већ окупирали. У наредној мисији су полетали из Италије, бомбардовали циљеве и настављали лет до совјетских база.
„Шатл“ бомбардовање осмишљено је тако да збуни немачке пилоте који су обично покушавали да пресретну непријатељске бомбардере у повратку после бомбардовања. Међутим, у овом случају никада нису знали у ком правцу ће бомбардери наставити лет после обављене мисије.
Три аеродрома код Полтаве у Украјини изабрана су као базе за „летеће тврђаве“ B-17 и тешке бомбардере B-24, заједно са пратећим ловцима P-51 и P-38.
У пролеће 1944. године у Полтаву је пристигло неколико хиљада америчких стручњака и велики товари опреме и муниције. Мештани су топло дочекали Американце и у њихову част је наступао полтавски џез оркестар.
„Врло лепо су дочекани. Ми смо се заједно борили против непријатеља. Био је то радостан догађај у нашем заједничком подухвату“, сећа се Владимир Станкевич, који је на аеродрому служио као преводилац.
Операција „Необуздани“ званично је почела 2. јуна када су амерички бомбардери и ловци (укупно 200 летелица) полетели из Италије, бомбардовали железничку станицу у Мађарској и први пут атерирали на совјетске аеродроме.
Пилоти су се упознали са својим будућим колегама, совјетским механичарима, уживали у шетњама кроз Полтаву, радо комуницирали са мештанима и све снимали видео-камерама. И поред језичке баријере и стриктних препорука совјетске контраобавештајне службе СМЕРШ да се не ступа у тесне контакте са Американцима, амерички пилоти су ипак успоставили са совјетским персоналом топле односе пуне поверења.
Било је чак и помало комичних ситуација. Амерички поручник Фрид покушао је без пропуснице да уђе у зграду локалне управе у Полтави, али је у томе спречен. „Кренуо сам у зграду администрације да својим очима видим како и где ради ваша Комунистичка партија“, рекао је Фрид.
Редовно бомбардовање кључних стратешких објеката у Немачкој, Пољској, Мађарској и Румунији трајало је месец дана, све док се није догодила катастрофа.
Немцима су веома тешко пали ваздушни напади на фабрике оружја и кључне железничке чворове, и зато је њихов одговор уследио врло брзо. Један немачки авион He-111 тајно је 21. јуна пратио америчке бомбардере када су после обављеног посла летели на совјетске аеродроме и лоцирао њихове базе.
„Последњи амерички бомбардер је ’довукао’ за собом немачки извиђачки авион. Немац је направио само један круг изнад аеродрома и нестао. Наши борци су покушали да га пресретну али нису успели“, сећа се механичар Јуриј Дубровин.
Већ следеће ноћи немачки и мађарски бомбардери су се обрушили на аеродром код Полтаве. Нису могли да их зауставе ни совјетски пресретачи ни противваздухопловна одбрана. Напротив, совјетска ПВО била је идеална оријентација за авионе Сила Осовине.
„Желела сам само једно – да умрем. Био је то прави пакао“, сећа се медицинска сестра Марина Коваљова.
Американци су имали огромне губитке – изгубили су 47 од 73 авиона. Уништена су и велика складишта америчке муниције и оружја. „То је био наш највећи губитак на неком аеродрому током целог рата“, рекао је командир посаде B-17 Џон Пеш.
Командири америчких посада оптужили су совјетску страну за ову катастрофу тврдећи да је совјетска ПВО веома слаба и да пресретачи уопште нису спремни за ноћну борбу.
Америчке оптужбе су биле основане. Совјети заиста нису обезбедили довољно добру заштиту аеродрома. Нису имали ниједан ноћни ловац. Противваздухопловне батерије својом непрекидном али хаотичном паљбом нису обориле ниједан немачки авион.
„Руси би могли бити боље припремљени. Нисмо наишли ни на какав отпор. Мислим да је између Американаца и Руса било доста неспоразума“, рекао је Хајнц Кил преко радио-везе из авиона He-111.
Операција „Необуздани“ је привремено обустављена. Преостали авиони су пребачени на аеродроме у Италији. Односи између Совјета и Американаца који су остали на аеродромима постали су крајње хладни.
И поред све веће тензије операција је обновљена у августу, мада у далеко мањој мери.
Последња акција у оквиру ове операције извршена је у време Варшавског устанка. Американци су упорно тражили дозволу да организују допремање терета Пољацима преко совјетског ваздушног простора, али је Стаљин то одбио јер је желео да Пољску ослободи искључиво Црвена армија.
Други разлог одустајања од операције био је у томе што су Совјети брзо напредовали на Запад, тако да је Полтава била већ далеко у позадини.
Сви амерички бомбардери и ловци су 19. септембра 1944. године последњи пут полетели са полтавских аеродрома.
Већина преосталих америчких војника евакуисана је из Совјетског Савеза у октобру. Током зиме 1944-1945. остало је свега 200 војника. Они су били далеко од Европског фронта и за себе су говорили да су „изгубљени у Украјини“.
Тек 22. јуна 1945. године, шест недеља након завршетка рата у Европи, ти „изгубљени“ Американци су напустили Совјетски Савез и пребачени су на Далеки исток да се боре против Јапанаца.
Операција која је покренута са циљем да се побољшају совјетско-амерички односи на крају је у великој мери допринела њиховом потпуном краху.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
