Црвене заставе и пароле су од давнина користили бунтовници, устаници и људи који протестују, али је црвена застава посебно постала актуелна после Француске револуције 1789. године.
Француски револуционари у фригијским капама и тробојним кокардама.
Public domainПрема француском закону од 21. октобра 1789. године, „када се испостави да јавном миру прети опасност, званичници градске администрације треба да објаве да је у циљу поновног успостављања мира неопходно применити војну силу“. При увођењу ванредног стања градска администрације према овом закону треба да окачи црвене заставе на прозорима градског Магистрата и по улицама. „Када се истакне црвена застава свако окупљање, са оружјем или без њега, третира се као злочиначко и растерује се применом војне силе“, пише у закону.
Мобилна Национална гарда, 18. батаљон (Јун 1848).
Henri Félix Emmanuel PhilippoteauxПреко 50.000 Парижана је 17. јула 1791. године изашло на Марсово поље да потпише петицију о свргавању краља Луја XVI. Окупљање је прошло без икаквих озбиљнијих потреса, али је ипак Национална уставотворна скупштина замолина Националну гарду да растера гомилу. Жан Силвен Баји, градоначелник Париза, тада је применио закон из 1789. године, па су подигнуте црвене заставе да би тако било проглашено ванредно стање, али гомила није хтела да се разиђе. Затим је уследио конфликт и обезбеђење је отворило ватру на народ. Убијено је преко 50 и рањено на стотине људи.
Штрајкачи
Le Petit JournalОд тога доба црвена застава, „натопљена мученичком крвљу“, постала је симбол угњетеног народа, револуционарног покрета и борбе радника за своја права. Црвене купасте капе (или фригијске капе) и црвени шалови постали су симбол револуције захваљујући својој боји.
У 19. веку застава је још чешће промовисана као симбол револуције. У то доба су највећи револуционари били социјалисти и анархисти, па су они и присвојили право на црвену заставу коју су подизали тамо где би дошло до побуне против власти.
Гримизна парола са натписом „Слобода или смрт“ била је симбол републиканаца у Француским револуцијама 1832. и 1848. године. У Русији је црвена застава први пут искоришћена у побуни 1861. године у Пензенској области за време бунта против реформе о еманципацији, којом је у Руској империји укинуто кметство. Црвена застава је 1905. коришћена као један од симбола Револуције у Русији.
„17. октобар 1905. године“, Рјепин И.Е.
Руски музејПосле пада Руске империје црвена застава је постала државни симбол. Била је то правоугаона црвена тканина без натписа и амблема. Јаков Свердлов је 8. априла 1918. године на седници бољшевичке фракције Свесавезног централног извршног комитета предложио да „наш борбени стег постане наша национална застава“.
Предлог је прихваћен једногласно тако да је 14. априла 1918. године потписан Указ о застави Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике (РСФСР). Званично је црвена боја заставе требало да симболизује херојску борбу совјетског народа на челу са Комунистичком патријом за изградњу социјализма и комунизма.
„Лењинов наступ“, А. Е. Сидоров
Арт-БаладжиЗатим је 1922. године црвена застава постала званични симбол новоформираног СССР-а, а 18. априла 1924. године усвојен је нови дизајн совјетске црвене заставе са знаком српа и чекића, и петокраком звездом.
„Срп и чекић“ је био главни амблем Совјетског Савеза. Он је симболизовао Савез радничке класе и сељака. Сликар Јевгениј Камзолкин (1885-1957) први је предложио да се укрштени „срп и чекић“ искористи као украс једног рејона Москве у част прославе 1. маја 1918. године.
Пре тога је за обележавање Савеза радника и сељака коришћен други амблем – „чекић и плуг“, али то није заживело. „Срп и чекић“ је био далеко једноставнији и графички и симболички. Совјетски Устав из 1924. године дефинисао је „срп и чекић“ као део Државног грба Совјетског Савеза.
Црвена петокрака звезда на застави СССР-а је симбол коначног тријумфа идеје комунизма на пет (насељених, без Антарктика) континената.
Петокрака звезда се први пут појавила као војни сибол у Царској Русији. Тада су је називали „Марсова звезда“. Имао се у виду староримски бог рата Марс. Првог јануара 1827. године потписан је закон у складу са којим се петокрака звезда ставља на официрске и генералске еполете. Затим је 1854. године звезда почела да се носи и на нараменицама. Касније је петокрака са двоглавим орлом коришћена за обележавање војних возова и вагона.
Првомајске празничне демонстрације на Црвеном тргу.
Лав Поликашин /SputnikУ Совјетској Русији је петокрака звезда значила да Црвена армија штити рад у мирнодопским условима (као у Старом Риму, где је бог Марс био заштитник земљорадника).
1918. године је усвојен дизајн значке за војнике Црвене армије у облику црвене звезде са златним приказом „плуга и чекића“ у средини. Звезда је симболизовала заштиту, а „плуг и чекић“ савез радника и сељака. Током 1920-их црвена звезда је почела да се користи као званични симбол совјетске државе да би на крају 1924. године постала део совјетске заставе и званични амблем Совјетског Савеза.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу