Привремене палате: Први павиљони изложбеног центра ВДНХ

М. Марков-Гринберг
У почетку је било предвиђено да павиљони на изложбеном простору ВДНХ стоје ту 100 дана, али је Јосиф Стаљин продужио тај период на пет година, а затим је одлучено да објекти буду трајни, због чега су многе зграде реконструисане или реновиране. Сада су ти павиљони уклоњени. А како су изгледали?

Узбечка ССР

Овај павиљон подигнут 1937. године представљао је Узбечку Совјетску Социјалистичку Републику, тј. био је место експозиције њених привредних достигнућа. Дрвена зграда је била украшена националним дуборезом и делима најбољих узбечких сликара. Имала је фонтану, четири гипсане статуе са бронзаним премазом у дворишту и светлу ротонду у облику звезде. После Другог светског рата здање је демонтирано јер није могло да се реновира.

„Агролесомелиорација“

Павиљон „Мелиорација земљишта и шума“ био је прилично скроман дрвени објекат са великим бројем прозора. Налазио се у шумици. Експозиција је била посвећена улози дрвећа у заштити летине од суше. На месту ове зграде 1954. године је подигнут нови павиљон под називом „Шумска индустрија“ („Лесная промышленность“).

Главни павиљон

Главни павиљон је отворен 1939. године. Била је то велика зграда строгог изгледа са натписом „СССР“ на фасади. Имала је високу кулу са скулптурама трактористе и колхознице на врху. Главни павиљон је био замишљен као „увертира“ у све експозиције комплекса ВДНХ. Пред отварање је здање додатно ојачано.

Млади натуралисти

Павиљон „Млади натуралисти“ је 1939. године био окружен високим боровима који су правили велику хладовину. Зграда је била бела, имала је кулу и наткривене аркаде. Експозиција је приказивала како совјетски пионирски покрет подстиче ђаке да уче и раде. Поред тога, у павиљону је био изложен велики број узорака културних биљака и различите опреме.

Совјетски Арктик

Павиљон „Совјетски Арктик“ је отворен 1939. године. Тада је фасада била украшена картом Арктика са приказаним плутајућим станицама истраживача Ивана Папањина. Један од украса била је макета поларног експедиционог авиона у природној величини. Посетиоци су у овом павиљону могли сазнати како се осваја Арктик. Затим је 1940. године одлучено да се павиљон реконструише и да се у њега смести експозиција Карелско-финске ССР.

Белоруска ССР

Први павиљон који је представљао Белоруску Совјетску Социјалистичку Републику био је светла и пространа зграда са два бочна пронаоса. Здање је било украшено изрезбареним и осликаним националним орнаментима. На улазу су стајале две огромне јарке вазе и скулптуре граничара и колхознице. Главне теме ове експозиције биле су погранична контрола и пољопривреда.

Таџичка ССР

Павиљон Таџичке ССР био је један од најмањих. Направљен је од дрвета, са лепим националним дуборезом и статуама. Здање је имало пет сала оформљених у различитим стиловима, од маварског до конструктивизма. Експозиција је била посвећена различитим привредним гранама и „ударницима“ (радницима који извршавају посебно тешке или неодложне задатке). После Другог светског рата павиљон је оронуо.

Шећерна репа

Павиљон „Шећерна репа“ имао је огромне прозоре и двориште са малим вртом и статуом ударника. Експозиција је била посвећена производњи шећерне репе и ударничком раду. Ту је био и мали биоскоп са колекцијом документарних филмова. На месту овог павиљона 1954. године појавило се ново здање.

Штампа

Павиљон „Штампа“ је саграђен у стилу Стаљинског ампира као зграда са пронаосом и стубовима. Испред здања је стајао обелиск са статуом радника на врху који држи књигу о историјату Совјетске комунистичке партије. Експозиција је била посвећена руској класичној књижевности и сеоској штампи. Здање је срушено 1954. године.

Тресет

Павиљон „Тресет“ је такође био веома мали. Направљен је у облику „хрпе“ пресованог тресета са огромним натписом „ТОРФ“ („тресет“). Један део простора испред павиљона био је намењен демонстрацији машина које се користе за вађење тресета и мелиорацију. Експозиција и снимци ударника имали су за циљ да информишу совјетски народ о начину коришћења овог ресурса. Експозиција је 1951. године добила нови простор.

Украјинска ССР

Украјинска ССР је најпре направила дрвени павиљон у стилу сеоске куће, али генерални секретар КПСС Никита Хрушчов, који је био Украјинац, није волео то здање, тако да је коначна варијанта подсећала на Кијевску железничку станицу. Улаз је био украшен венцем од воћа и витражем. У експозицији су била заступљена разна пољопривредна и научна достигнућа ове совјетске републике.

Вороњешка, Курска и Тамбовска област

Дрвени павиљон посвећен Вороњешкој, Курској и Тамбовској области отворен је 1939. године. Имао је два осликана трема испред улаза наткривена шаторастим крововима и малу кулу са шиљком. Он је био украшен руским орнаментима различитих боја у стилу националног неимарства. Експозиција је демонстрирала особености природе и привреде овог региона.

Пчеларство

Пчеларски павиљон није имао никакав назив јер је његов изглед говорио више од било којих речи. Централни део здања је красило огромно пчелиње саће и велика метална пчела изнад улаза. У павиљону је постојао и пчелињи врт са 45 друштава кавкаских пчела. На изложби су описиване технологије добијања и примене меда.

Туркменска ССР

Павиљон Туркменске ССР изгледао је ваздушасто јер је пројектован као здање са широким наткривеним аркадама, богато украшено осликаним биљним орнаментима, дуборезом и витражима. Експозиција је демонстрирала природу, културу, привредна достигнућа и сеоски живот ове републике.

„Главхладопром“

Павиљон „Главхладопром“ („Главна управа индустрије замрзнутих производа“) спадао је међу најнеобичнија здања читавог комплекса. Саграђен је у виду леденог брега са терасама и статуом белог медведа на врху. Павиљон је упознавао посетиоце са совјетском производњом млека и сладоледа. После Другог светског рата експозиција је пренета у нови објекат.

Татарска АССР

Здање посвећено Татарској Аутономној Совјетској Социјалистичкој Републици имало је две фонтане и атријум као специфични елемент татарских кућа. Богато украшене сале су детаљно одражавале природна богатства републике и различита достигнућа њених сеоских становника. Администрација ВДНХ је током 1960-их донела одлуку да реорганизује простор и уклони овај павиљон заједно са другим оронулим националним павиљонима.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“