Павле I је у детињству имао много проблема и непријатности, почев од тога што му је отац Петар III (1728-1762) свргнут са престола и убијен у завери коју је подстакла његова мајка Катарина II. Павле је тада имао само осам година али је касније сазнао за овај ужасан догађај.
Велики кнез Павле је био законити наследник престола али је Катарина II планирала да њен син Александар буде наредни император и Павле је знао за то. У младости су га мајчини миљеници и сарадници презирали и ругали му се. Због свега тога је Павле патио од недостатка самопоуздања и био је веома подозрив.
Када је 1796. после мајчине смрти ступио на престо имао је 42 године и желео је да измени готово све на императорском двору и у земљи. Нажалост, његови ужурбани потези су изазвали катастрофу – убијен је 1801. године у завери организованој на високом нивоу. Зашто се то догодило? Наводимо четири основна разлога.
Војна смотра у време владавине Павла I.
Александар БенуаЧим се попео на трон Павле I је почео да издаје нове законе и указе реализујући план који је детаљно осмислио док је носио титулу великог кнеза. Увео је на стотине измена у све сфере живота у Русији – од распореда активности у току дана на императорском двору до војне униформе. Павле је био врло педантан и ситничав. Од младости му је недостајало самопоуздање па је био увек подозрив, плашио се завере и издаје.
И најмање кршење војних прописа на смотри или паради могло се завршити прогонством У то време је у Петербургу свакодневно извођена обука и император је присуствовао многим смотрама. Много пута је покушао да испребија штапом лење официре, викао је на њих и наређивао да напусте армију. Са друге стране, често би се предомислио и анулирао сопствена наређења или чак награђивао исте оне официре које је презирао, и све је то радио само зато што му је било непријатно због толиких напада гнева.
Војна смотра у време владавине Павла I.
Густав ШварцТакво понашање је брзо проузроковало опрез и страх у његовом окружењу. Чинило се да је са Павлом у сваком тренутку могла да се подигне бура и атмосфера је увек била напета и пуна тензије.
Императорска гарда се састојала од неколико пукова: Преображенског, Семјоновског, Измајловског, и др. То је била елита руске императорске армије и лично императора, она је била задужена за безбедност у Павловим резиденцијама. Међутим, чим је Павле I постао император он је учинио нешто што је окренуло императорску гаду против њега.
Гатчински дворац
Public domainПре него што ће постати император Павле I је преко 20 година живео у својој резиденцији у Гатчини (предграђе Санкт Петербурга) коју је добио као велики кнез. Тамо је организовао војну обуку у пуковима размештеним у Гатчини. За те пукове је Павле сам бирао војнике. Они су углавном потицали из најсиромашнијих племићких породица јер су најбогатији племићи служили у императорској гарди. Међутим, при крају царовања Катарине II дисциплина у императорској гарди је постала ужасно лоша – није извођена обука, гардисти су се одавали пијанству и световном животу. Супротно томе, гатчински војници су били изванредно обучени, вешто су баратали оружјем и имали су гвоздену дисциплину јер их је увежбавао лично Павле I, а он је био ватрени поборник војне обуке.
Чим је Павле постао император он је своје гатчинске војнике и официре пребацио у императорску гарду и тиме је много увредио остале гардисте јер су њихови очеви на високим положајима често давали велики мито да им син буде примљен у гарду, а сада су, ето, морали да служе са некаквом сиротињом из различитих делова Русије, а поврх свега, та сиротиња често била и боље обучена!
Поглед на Михајловски дворац и Трг конетабла у Петербургу.
Фјодор АлексејевТоком свих пет година, колико је Павле био на престолу, у императорској гарди је расла напетост. Најзад, када је 1. марта 1801. године Павле убијен испоставило се да императорска гарда није спречила заверенике да уђу у Михајловски дворац јер је већи део старе гарде, наравно, био против императора.
Портрет на коњима императора Павла I са синовима и мађарским палатином Јосифом.
Јохан Баптист Лампи МлађиУ последњим годинама Катарининог царовања племићи на високим положајима су се појављивали на радном месту тек после подне, а официри који су били размештени у Санкт Петербургу ретко су долазили на смотру и радије су проводили ноћи и дане у аристократским салонима. Живот у Санкт Петербургу се нагло променио откако је Павле I постао император. Сви државни функционери морали су да буду присутни на радном месту у седам сати ујутру (Павле је устајао у пет). Сви официри су морали стално да носе униформу.
Штавише, сви официри који су били везани за одређени пук морали су да присуствују смотрама и обуци, а ако то нису чинили избацивани су из армије. Била је то огромна промена јер у Катаринино време већина синова из аристократских породица само се водила да је у пуку али се нико никада од њих није појављивао на месту службе и нико због тога није кажњаван. У Павлово време су хапшења, отпуштања и прогонства примењивана као казна да би армија била у форми. Руско племство је, међутим, доживљавало то као увреду и кршење својих права.
Павле је као и његов прадеда Петар Велики хтео да руско племство служи држави. Он је, међутим, све то желео да постигне сувише брзо и нагло, као и Петар, и трудио се да регулише све сфере живота племића и њихових породица, нарочито у Петербургу, где је живела и радила државна елита. Па ипак, Павле I није био Петар I, а крајем 18. века племство је било далеко моћније него у Петрово време. Павле је успео само да наљути читаву племићку класу која је навикла на раскош и лењост, и ништа друго није постигао. И сада је то племство изражавало свој презир тајно, јер се отворени сукоб са императором неизбежно завршавао отпуштањем и прогонством.
Наполеон
Жан Батист Едуард ДетајОд почетка своје владавине Павле је главни правац спољне политике видео у борби против револуционарне Француске. Руска империја се придружила Првој и Другој коалицији против Наполеона заједно са Пруском, Аустријом и другим европским силама, укључујући Велику Британију.
Током тих ратова Русија је добила протекторат над острвом Малта, а Павле I је 1798. постао Велики магистар Малтешког реда, тако да је ово острво он доживљавао као будућу базу руске флоте у Средоземном мору. Када је 1800. године Велика Британија преузела острво под своју контролу Павле је то доживео као личну увреду. Наредио је да се запоседну сви енглески бродови у руским лукама (било их је око 300), да се обуставе било каква плаћања свим енглеским трговцима и да се у Руској империји уведе ембарго на енглеску робу. Привремено су обустављени дипломатски односи између двеју земаља.
Павле I је почео да се дописује са Наполеоном и планирао заједничку кампању против британских територија у Индији. „Твој господар и ја ћемо изменити изглед целога света!“, рекао је Наполеон руском изасланику у Паризу. План је предвиђао да се у Индију пошаље преко 70.000 руских и француских војника, а први контингент који је садржао преко 22.000 козака већ је био на путу за Индију када је Павле I убијен.
Међу завереницима који су припремали убиство Павла I био је и лорд Чарлс Витворт, британски посланик у Русији. Помагала му је љубавница Олга Жерепцова, сестра Платона Зубова, последњег миљеника Катарине II и личног Павловог непријатеља. Многи историчари још увек сматрају да је Павлово убиство финансирала британска обавештајна служба.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
