Григорјевски десант: како је „црна смрт“ покосила Румуне на Црном мору

МАММ / МДФ / russiainphoto.ru
Григорјевска десантна операција Црноморска флоте је била прва крупна акција Црвене армије таквог типа за време Великог отаџбинског рата (септембар 1941). Неочекиваним и изненадним ударом у потпуности су разбијене две румунске дивизије, уништено око 2 хиљаде непријатељских војника, заплењено на десетине артиљеријских оруђа, на хиљаде пушака, аутомата, митраљеза... На овај начин спречено је бесомучно гранатирање Одесе и њене луке.

Повод за извођење ове операције били су успеси румунских трупа који су се догодили крајем августа месеца 1941. године. Наиме, у жестоким борбама потиснута је група совјетских снага која је бранила источне прилазе граду Одеси након чега је практично комплетно насељено место укључујући и поморску луку ушло у домет сталне артиљеријске ватре. Покушаји совјетске артиљерије да у координацији са површинским бродовима и ваздухопловним снагама ућуткају противничке артиљеријске батерије нису дали никаквог успеха. Совјетска команда је увидела да се на источним сектору одбране града мора извести операција која би довела до ликвидације непријатељских снага, тачније њихових артиљеријских позиција које су у великој мери угрожавале одбрамбене напоре Црвене армије.

Према оперативном плану ликвидацију непријатељских снага су требале да изврше јединице 157-ме и 421-ве пешадијске дивизије које су имале задатак да фронтално нападну на одбрану непријатеља који се делом снага ушанчио у источним предграђима Одесе где је направио осматрачнице и довукао тешку артиљерију. Главни терет је преузео пешадијски пук 421-ве пешадијске дивизије (бивши 1-пук морнаричке пешадије који је придодат овој дивизији) под командом пуковника Осипова.

Главно тактичко изненађење је представљало ангажовање Севастопољског 3-ћег Црноморског пука морнаричке пешадије. Његова три батаљона су имала задатак да изврше поморски десант у позадину румунских снага које су се прикупљале за напад на источне делове града. Укупна јачина овог пука је износила око 1.920 људи и он се састојао од резервиста који су служили у Ратној морнарици и добровољаца који су чинили посаде на ратним бродовима и јединицама за обезбеђење. У свом саставу си имали и минобацачку батерију.

За само извођење поморског десанта, команда Црноморске флоте је услед недостатка специјализованих десантно-искрцних средстава морала да ангажује класичне ратне бродове. У том циљу су ангажоване лаке крстарице „Красный Крим“ и „Красный Кавказ“, као и разарачи „Бойкий“, „Безупречный“ и „Фрунзе“. Поред њих је планирано да се као десантно-искрцно средство употреби топовњача „Красная Грузия“, 24 чамаца и 10 самоходних баркаса. Сва пловила су се налазила у Одеској војно-поморској бази. Активну подршку поморском десанту је требала да пружи група тактичких бомбардера и бродска артиљерија.

Непосредно пред сам почетак операције појавиле су се прве потешкоће које су могле да угрозе њено извођење. 22.септембра у раним јутарњим часовима лаке крстарице „Красный Крим“ и „Красный Кавказ“ на којима се налазила група морнаричких пешадинаца (њих ,око 900) су у пратњи два разарача заузеле курс ка Григорјевки где су требали да се споје са десантно-искрцним одредом и бродовима који су имали задатак да целој групацији пруже непосредну ватрену подршку приликом реализације десанта.Када су ове крстарице достигле задату позицију нико им се није придужио. Ово је резултат догађаја који је могао да заустави целу операцију. Наиме, брод на коме се налазио командант извођења поморског десанта совјетски контра-адрмирал Владимирски (разарач „Фрунзе“) је нападнут код г.Севастопољ од стране немачких бомбардера. Том приликом неколико бомби је погодило труп брода и направило озбиљну материјалну штету што је натерало његову посаду да га насуче на обалу. Значајан део морнара је изгинуо, укључујући у заменика команданта одбране Одесе капетана 1-ранга Иванова, док је контра-адмирал Владимирски рањен.

Након што су добили информацију да је контра-адмирал Владимирски избачен из строја, совјетска команда је за команданта операције поставила дотадашњег команданта Одреда Црноморске флоте (крстарице и разарачи) капетана 1-ог ранага С.ГГ Горшкова који је касније постао знаменити командант.

Он је брзо успоставио ред у команди након чега су се огласили бродски топови. По позицијама на којима је планиран десант извршена је снажна артиљеријска припрема која је трајала 1.30ч. Након тога ка обали је кренуо први десантни ешелон севастопољског пука коју је чинила једна чета по командом поручника Чарупије.

Десантно-искрцна средства углавном нису могла да дођу до обале услед ниског нивоа воде. Морнарички пешадинци су морали да скачу у прохладну јесењу воду и да их ручно привлаче што ближе обали. Они у својим ранцима уместо стандардног пешадијског садржаја који је био намењен за три дана (муниција+храна) носили су само индивудуалну дневну залиху када је у питању муниција и по која граната.

Истворемено са првим ешелоном морнаричких пешадинаца извршен је и ваздушни десант који је чинила група од 23 совјетска падобранца. Ова група се спустила у рејону села Шицли. Она је после неколико часова оштре борбе успела да се споји са „маринцима“ који су овладали обалом.

До 04ч. ујутро комплетан пук је успео да изврши десант и изађе на копно. Ускоро су сва три батаљона овладала свим кључним позицијама на којима су се налазиле артиљеријске батерије непријатеља, које су до тог момента немилице гранатирале Одесу и њену луку.Након тога све јединице су продужиле свој напад у правцу делова 421-ве и 157-ме пешадијске дивизије које су изводиле напад из унутрашњег прстена одбране града.У оваквим условима румунске јединице суочене са нападом са копна али и мора, у нереду су почеле да одступају ка северном одсеку фронта.До вечњерих часова 23.септембра 3-ћи пук морнаричке пешадије је успео да реализује главни задатак и својим предњим деловима чврсто запоседне линију: село Чабанка- кота 57.3- села Стараја – село Нова Дафиновка.

Нац главном правцу удара у поптуности су разбијене две румунске пешадијске дивизије (13-та и 15-та). Непријатељ је изгубио више од 2 хиљаде војника и официра. Још најмање три дивизије су морале да буде враћене назад за Румунију ради попуне, док је велика већина совјетских јединица које су учествовале у овој операцији у потпуности задржала своју борбену вредност. Овај изненадни пораз се негативно одразио по нападача и на другим секторима фронта око Одессе. Наиме, више од два дана Румуни нису предузимали никакве офанзивне акције са југа и запада. Штавише, снаге које су се припремале за заузимање града хитно су пребачене на исток где се непријатељска команда плашила даљег развоја офанзиве на Николајев.

Током ове операције совјетске јединице су успеле да заробе шест тенкова и тенкета, 39 артиљеријских оруђа различитог калибра (укључујући четири далекометне хаубице калибра 155мм), око 30 минобацача различитог калибра, неколико хиљада мина и ручних бомби, 127 лаких и тешких митраљеза, више хиљада пушака и аутомата, као и многих других материјално-техничких и логистичких средстава укључујући аутомобиле и мотоцикле. Значајан део ове технике је ускоро продефиловао улицама Одесе са натиписима „Што су пуцали по Одеси, пуцали су!“

Линија фронта је од ужег градској језгра померена у просеку од 5-8 километара. Румуни су изгубили могућност извођења артиљеријских напада по граду и луци. Ово је значајно олакшало каснију операцију извлачења браниоца овог града који се налазио у веома неповољном оперативно-стратешком положају, у правцу полуострва Крим - тачније града Севастопољ.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“