- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Једног хладног децембарског дана 1963. године тамнопути студенти из афричких земаља заузели су Црвени трг. Била је то прва већа акција протеста у Москви још од 1920-их. Смрт студента медицинског факултета из Гане која је, како се говорило, изазвала протесте, била је обавијена велом тајне. У данима који су претходили протестима совјетска власт је приметила неке сумњиве подударности и дошла до закључка да се ради о прљавој игри.
Загонетна смрт у Ховрину
Владимир Минкјевич / Sputnik
На пустом простору дуж сеоског пута у Ховрино, једно од северних насеља Москве, 13. децембра 1963. године је пронађено тело тамнопутог мушкарца. Полиција је брзо установила идентитет жртве. Био је то Асаре–Адо, 29-годишњи студент медицине из Гане. Имао је малу рану испод подбрадка. Да би ствар била још чуднија тело је откривено на месту које је сувише далеко да би се Асаре–Адо нашао ту случајно. Он је живео у другом граду. Вест се брзо проширила у кругу афричких студената који су били на школовању у СССР-у.
Совјетски Савез је био главни савезник марксистички оријентисаних антиколонијалних покрета на афричком континенту у току Хладног рата. Зато су млади људи из појединих афричких земаља добијали стипендије за студије у СССР-у. Совјетска власт је 1960. године основала чак и нови универзитет који је носио име Патриса Лумумбе, првог премијера независног Конга. Тај универзитет је примао студенте из социјалистичких земаља Африке, Азије и Латинске Америке. Са приливом тамнопутих студената у совјетско друштво биле су неизбежне ситуације у којима је могло доћи до расних конфликата, али никада раније се то није завршавало убиством.
Из студентских кругова је процурила прича да се Асаре-Адо жени Рускињом и да је свадба, наводно, заказана за суботу. Његово тело је у петак пронађено у Москви. Верзија коју су проширили тамнопути протестанти гласила је да су њиховог колегу из Гане убили девојчини рођаци како би тиме спречили брак који они нису одобравали. Друга верзија је да је Асаре-Адо био жртва случајног напада на расној основи. Протести због неправде према тамнопутим Африканцима стигли су до Црвеног трга.
„Друга Алабама“
Вест се проширила међу афричким студентима у Москви и убрзо затим су они изашли на улице. Окупили су се испред амбасаде Гане у Москви, а одатле је око 500 људи кренуло на Црвени трг, у само срце Совјетског Савеза.
Владимир Минкјевич / Sputnik
У протесту су учествовали претежно мушкарци. Носили су плакате са упадљивим и драматичним паролама. На пример, „Москва, друга Алабама“, „Престаните да убијате Африканце“ и „Једно исто у целом свету“. Совјетска полиција је предузела неодлучан покушај да блокира кретање студената али није могла да их спречи да изађу на Црвени трг. Нико није био ухапшен, можда из политичких разлога. Афрички студенти су се на Црвном тргу окупили испред Спаске капије Кремља и ту су дали интервју дописницима западних медијских кућа.
У нади да ће се разјарена гомила разићи и да ће ситуација на тај начин бити под контролом совјетске власти су почеле да преговарају са представницима протеста. Министар образовања СССР-а Вјачеслав Јељутин позвао је неколико афричких студената да уђу у Кремљ на разговор.
Јељутин је био искусан политичар и добро се снашао у овој шкакљивој ситуацији. Изразио је саучешће поводом смрти Асаре-Адоа и предложио да му се минутом ћутања ода почаст, што је привремено умирило ратоборне студенте.
Затим је наставио:
„Наша земља је велика и могу се наћи појединци који су лоши људи. Као и у свакој земљи, и код нас постоји мањи број људи спремних на хулигански поступак. Ти појединци, наравно, могу да увреде совјетског грађанина или страног држављанина, али није коректно и недопустиво је уопштавати ту чињеницу и изводити закључке на основу таквих примера, ако они постоје, или на тој основи говорити о односима совјетског народа према вама. То је оно што треба да схвати сваки непристрасан, објективан човек. Никада се није догодило, и нико од вас не може рећи да се догодило, да неко од наших декана, предавача или функционера министарства каже бар једну рђаву реч о вама или да вам учини нешто лоше“.
Позиција коју је совјетска власт заузела према протестима била је веома лукава и добро промишљена. Почетни револт је ублажен и обећано је да ће бити спроведена детаљна истрага смрти студента медицине, , а затим су осуђени протести који су по мишљењу совјетских власти ишли на руку империјалистима, и приказали су Совјетски Савез у рђавом светлу. Затим се власт, користећи универзитетска гласила и ширу академску заједницу, бескрупулозно обрачунала са најактивнијим подстрекачима.
Скривени мотиви
Јевгениј Тиханов / Sputnik
Обдукцији коју је извршио совјетски лекар присуствовала су два најбоља студента из Гане. Они су позвани како би цео процес био транспарентан. Нису установљени трагови насилне смрти. Изведен је закључак да је смрт наступила „услед смрзавања у стању алкохолног ступора“. Другим речима, Асаре-Адо није био жртва злочина на основи мржње, него је живот изгубио услед несрећног случаја и можда недовољне опрезности.
Нису сви били задовољни званичним извештајем али су совјетске власти брзо затвориле случај и позабавиле се другом загонетком, која је у политичком смислу била алармантнија. Наиме, није било јасно како су афрички студенти могли тако брзо да се мобилишу и организују протесте.
Совјетска власт је била изненађена појединим детаљима у вези са протестима. Тело је пронађено 13. децембра, а акција протеста је изведена 18. децембра. Међутим, како је саопштено, универзитети Лењиниграда и Калињина су обавестили Министарство образовања да су студенти из Гане још 9. децембра позвани у Москву да учествују у једном догађају у амбасади Гане. На питање о ком догађају се ради амбасада Гане је одговрила да она није позивала студенте нити је планирала било какав догађај тог дана.
Занимљиво је да је власт дошла до закључка да је Асаре-Адо, који је студирао у Калињину, готово извесно отишао на тај „догађај“ у амбасади Гане и да је зато његово тело пронађено у Москви. Истога дана неколико стотина студената из Гане и других афричких земаља, како је саопштено, били су прилично агресивни и приморали су амбасадора Гане и његову жену да се забарикадирају у соби на спрату.
Било је различитих верзија о пореклу протетста. Незванично су као његови потенцијални изазивачи помињане поједине западне амбасаде, па чак и ексцентрични председник Гане Кваме Нкрума, који је могао имати своје личне мотиве. Па ипак, совјетска власт није јавно изнела никакву конкретну сумњу.
Случај Асаре-Адоа је затворен, најратоборнији афрички студенти су избачени са факултета, протест је дискредитован у очима академске заједнице, а идеолошко васпитање страних студената је појачано. Тако је завршен највећи протест афричких студената у СССР-у.
Овде сазнајте како и зашто је СССР помагао афричким земљама.