Када и како се аутор плана напада на Перл Харбор борио против Русије?

Russia Beyond (Photo: Public domain)
Исороку Јамамото је учествовао у најстрашнијем поразу руске царске морнарице. Није му се, међутим, пружила прилика да одмери снаге са совјетском морнарицом.

У недељу 7. децембра 1941. године житељи САД су доживели велики шок када је јапанска авијација изненада извршила моћан напад на Пацифичку флоту размештену на војнопоморској бази Перл Харбор у Хавајском архипелагу. У нападу је потопљен или оштећен 21 брод, уништено је 188 авиона и погинуло скоро 2.400 америчких морнара, пилота и цивила.

Амерички ратни брод „УСС Аризона“ гори после експлозије складишта муниције на који је пала јапанска бомба.

Аутор плана овог разорног напада био је адмирал Исороку Јамамото. Њему није било први пут да наноси болан ударац великој сили. Тридесет пет година раније он је допринео најстрашнијем поразу на мору који је Руска империја доживела у својој историји.

Против Руске империје

После периода затворености и изолације од целог света Јапан је почетком 20. века постао модернизована и добро наоуржана сила, и као такав је доводио у питање доминацију Русије на Далеком истоку са намером да пољуља њене позиције у Кореји и североисточној Кини. Светска јавност је била запањена догађајима у руско-јапанском рату (1904-1905), када царска армија није могла да однесе ниједну значајнију победу, а руска морнарица је стално трпела поразе.

Исороку Јамамото 1905. године, пред почетак руско-јапанског рата.

У новембру 1904. године, у самом јеку конфликта, 20-годишњи Исороку Јамамото (који се тада презивао Такано) завршио је војну академију Императорске флоте Јапана, и у звању вршиоца дужности потпоручника ступио у службу на помоћни брод „Карасаки“. Међутим, већ у јануару 1905. године пребачен је на оклопну крстарицу „Ниссин“, где је заједно са осталим члановима посаде 27. и 28. маја исте године узео учешћа у бици код Цушиме, окршају који ће постати једна од најмрачнијих страница у историји руске флоте.

Изгубивши само три торпиљерке, Јапанци су до ногу потукли руску ескадру која је у Тихи океан пристигла из Балтичког мора. У борби је уништено преко двадесет руских бродова, с тим што је неке од њих дигла у вазух сопствена посада после фаталних оштећења. Седам бродова је истакло белу заставу. Изгинуло је око 5.000 руских морнара, а 7.000 је заробљено.

Јапанска оклопљена крстарица „Ниссин“.

„Ниссин“ је у борби 11 пута погођен и срушен му је командни мост. Велики пројектил је погодио артиљеријску кулу на прамцу, а од шрапнела, који су улетели у отворе за осматрање на борбеном торњу рањен је вицеадмирал Мису Сотаро. Он је био једини јапански адмирал који је повређен у бици код Цушиме.

Фотографија оштећења јапанског бојног брода „Ниссин“ након експлозије једног од његових топова за време битке код Цушиме у мају 1905. У експлозији је погођен будући адмирал Исороку Јамамото.

Јамамото је такође настрадао. „Пројектил се уз неподношљиву тутњаву урезао у топ калибра 203 мм који нам је још био остао“, сећао се он. „Отровни дим је обавио прамац, а мене умало није однео ударни талас снажне експлозије. Успео сам да направим неколико корака, а онда приметих да су ми два прста на левој руци откинута и само висе на кожи“. Поред тога, млади официр је рањен у лево бедро.

Руска заштићена крстарица „Олег“. Оштећења после борбених дејстава у бици код Цушиме.

Британски посматрачи који су били на броду касније су тводили да узрок експлозије оруђа на „Ниссину“ није била прецизна непријатељска паљба, него преосетљиви детонатор јапанског пројектила који се налазио у топу.

„Освета“

Исороку је имао невероватну срећу. Да је поред средњег прста и кажипрста изгубио још један прст, био би одмах удаљен из редова оружаних снага.

Овако, и без два прста је направио успешну каријеру у морнарици а руско-јапански рат му је послужио као добра школа и уједно као херојска страница у његовој биографији. „Као што се може и очекивати од човека који је био у рату и долазио у додир са смрћу, њега је тешко застрашити“ – тако је јапанска штампа писала о адмиралу током 1930-их.

Адмирал Исороку Јамамото, на планском састанку Јапанске царске флоте на бојном броду „Нагато“, 1940.године, када је био главни командант Уједињене флоте.

Исороку Јамамото је 30. августа 1939. године постао командант Уједињене флоте, тј. главних снага Императорске флоте које су дејствовале у великом радијусу. После Перл Харбора све до битке за Мидвеј у јуну 1942. године ратна морнарица Јапана под његовим руководством била је практично непобедива.

Исороку Јамамото је учествовао у рату против Руске империје, али му није било суђено да у августу 1945. одмери снаге са совјетском Тихоокеанском флотом. Две године пре почетка совјетско-јапанског рата Американци су успешно извели операцију „Освета“ и уклонили адмирала. Они су ухватили и дешифровали јапанске радио-сигнале из којих су сазнали целу путању Јамамотовог лета по Соломонским острвима. Тако је његов авион 18. априла 1943. године упао у заседу групе америчких ловаца и Јамамото је ликвидиран.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“