Како је син Мао Цедунга ратовао за СССР против нациста у Другом светском рату

Russia Beyond (Photo: Владимир Гребњов/Sputnik; Legion Media)
Мао Анјинг је поднео све недаће и опасности рата против Немачке и Јапана, али није преживео један напад америчке авијације.

Деца совјетских вођа у Другом светском рату често су учествовала у борбеним дејствима заједно са обичним војницима. Старији Стаљинов син Јаков Џугашвили био је командир артиљеријске батерије и доспео у немачко заробљеништво (где је и умро), док је пилот Леонид Хрушчов погинуо у ваздушној борби 1943. године.

У заштиту Совјетског Савеза често су устајала и деца познатих припадника светског комунистичког покрета. Жарко Броз, син лидера југословенских комуниста Јосипа Броза, изгубио је руку у зимским борбама 1941. године код Москве, а Рубен Руис Ибарури, син познате представнице шпанских комуниста Долорес Ибарури, није преживео Стаљинградску битку.

Мао Цедунг са сином Мао Анјингом.

У Црвеној армији је служио и син Мао Цедунга, човека која је у то време био угледан члан Комунистичке партије Кине. Мао Анјинг је учествовао у борбама и против Немаца у Европи, и против Јапанаца на Далеком истоку.

Друга кућа

Детињство старијег сина будућег „Великог крманоша“ протекло је у периоду који је био тежак за кинеске комунисте. Они су крајем 1920-их били изложени непрекидном гоњењу од стране владајуће партије Куоминтанг.

Јанг Каихуи, мајка Мао Анјинга.

Јанг Каихуи, мајка Мао Анјинга, погубљена је 1930. године, после чега је осмогодишњи дечак остао незбринут, далеко од свога оца, и био је принуђен да живи просјачким животом на улицама Шангаја. Мао Цедунг је тек 1936. године успео да га пронађе и пошаље у СССР.

„Друг Мао“ је у Совјетском Савезу био високо цењена и поштована личност, па је и његовом сину указана велика пажња. Анјинг је смештен у чувени Интернационални дечији дом у месту Иванову за децу страних комуниста погинулих у борби против фашизма.

Одлазак на фронт

Мао Цедунг и Мао Анјинг.

Сергеј Мајев – тако су Анјинга звали у Русији – већ је добро знао руски језик када је почео рат против нацистичке Немачке. Свим снагама се трудио да оде на фронт, па је чак и Стаљину написао писмо 1942. године молећи га за дозволу да ступи у Црвену армију.

„Драги друже Стаљине! Ја сам млади Кинез. У Земљи Совјета којом Ви руководите студирао сам 5 година. Волим СССР исто као и Кину. Не могу да посматрам како немачки фашисти газе Вашу земљу. Желим да се осветим за милионе убијених совјетских грађана. Пун сам одлучности да идем на фронт. Молим Вас, подржите моју молбу“, написао је Анјинг.

Није добио одговор, али је убрзо затим у дечији дом по налогу „оца народа“ дошао секретар извршног комитета Коминтерне Дмитриј Мануиљски. Он се састао са Мао Анјингом, и после обављеног разговора забележио: „Отац је херој, а и син је за похвалу“. Сергеј Мајев је послат на курсеве за ниже официре.

Мао Анјинг

После тога је Анјинг неко време студирао на Лењиновој војнополитичкој академији у Москви и на Фрунзеовој војној академији, да би 1944. најзад (уз очево одобрење) био послат на фронт. Тамо је у функцији политичког комесара тенковског одреда учествовао у борбама на територији Пољске и Немачке. Другови из одреда нису знали ко је Мајев, мислили су да је по националности Бурјат.

Гроб Мао Анјинга.

Касније је Анјингу пошло за руком да учествује и у рату против Јапана, заклетог непријатеља његовог сопственог народа. У совјетско-јапанском рату у августу 1945. године он се истакао у операцији у провинцији Чахар и приликом преласка преко Великог Хингана, због чега је награђен орденом Црвене звезде и медаљом „За борбене заслуге“. Стаљин је сину свога кинеског савезника лично поклонио пиштољ са посветом.

Мао Анјинг (други лево у задњем реду) са ратним друговима.

Мао Анјинг је преживео ратове против Немачке и Јапана, као и грађански рат у Кини, у коју се вратио 1946. године. Није му, међутим, било суђено да ужива у мирном животу. Са контингентом Кинеске народне добровољачке армије он је 1950. године отишао у Кореју и тамо погинуо од америчке бомбе на самом почетку конфликта.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“