Учесник премештања Стаљинових посмртних остатака навео услов за изношење Лењиновог тела из Маузолеја

Олег Ласточкин/RIA Novosti
Бивши официр Кремаљског пука Владлен Гурковски каже да ће Лењин бити сахрањен тек кроз 50 година.

Одлука да се тело Владимира Лењина изнесе из Маузолеја и сахрани биће донета када међу живима не буде никога из последње генерације која је васпитана у СССР-у и која је искрено веровала у „завете великог вође“, рекао је Владлен Гурквски, бивши официр Кремаљског пука који је 1961. године учествовао у премештању и сахрањивању посмртних остататака Јосифа Стаљина. Тако је он прокоментарисао иницијативу Сергеја Митрохина, представника партије „Јаблоко“ („Јабука“) у Московској градској думи, који је предложио да се Лењиново тело сахрани.

„Када више не буде мене, када не буде људи који су одлазили у Маузолеј, видели Лењина и поштовали га, тада ће они то учинити. Треба да прође још педесетак година. Моје лично мишљење је да нема потребе сада узбуркавати ситуацију око те теме. Још су живи комунисти који искрено верују у Лењина“, рекао је Владлен Гурковски.

Он је додао да се такве иницијативе периоднично појављују и да их износе различити људи, али оне нису последица некаквих озбиљних идеолошких промена у Русији. По речима Гурковског, то су само покушаји стицања политичких поена.

„Не мислим да сада почиње некаква делењинизација. Пре ће бити да људи који се изјашњавају против Лењина желе само да привуку пажњу на тај начин. Многи желе да окаљају вођу. Такви људи не познају историју и ништа не разумеју, не удубљују се у суштину. Сетимо се 1917. године и конгреса Совјета на коме је Лењин рекао: ’Постоји таква партија!’ Земља је пропадала и урушавала се“, истакао је бивши официр Кремаљског пука.

Што се тиче премештања и сахране Стаљинових посмртних остатака пре 60 година, Гурковски каже да је то „друга ствар“ и наглашава да је његов сопствени отац био изложен Стаљиновим репресијама и да је две и по године био под истрагом.

Владлен Анатолијевич Гурковски је био непосредни учесник премештања и сахране Стаљинових посмртних остатака 1961. године. Тада је по одлуци партије тело јединог совјетског генералисимуса изнето из Маузолеја и сахрањено на спомен-гробљу испред зидина Кремља. Гурковски је у то време био помоћник начелника почасне страже и непосредно је контролисао цео процес.

Шта кажу присталице и противници Лењинове сахране?

Раније је посланик Московске градске думе Сергеј Митрохин покренуо иницијативу да се Лењиново тело изнесе из Маузолеја. Он је апеловао да се вођа бољшевика сахрани поред својих ближњих. По Митрохиновим речима, Лењин је негативна фигура у руској историји јер је дејствовао помоћу немачког новца и распустио Оснивачку скупштину која је требало да дефинише даљи пут којим ће се земља кретати после одрицања цара Николаја II од престола.

Члан Комунистичке партије Руске Федерације (КПРФ) Леонид Калашњиков осудио је ту иницијативу. По његовим речима, то је маневар чији је циљ да скрене пажњу са проблема у земљи и на међународној сцени. Калашњиков сматра да се преко 60% становништва Русије противи сахрањивању Лењиновог тела.

Урбаниста Андреј Иванов је у за портал „Лента.ру“ изјавио да би у Маузолеју, када се Лењиново тело изнесе, могао бити отворен музеј посвећен жртвама совјетских репресија.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“