Руски цар је био Ђоковић међу монарсима! Омиљени спорт императора Николаја II

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Тенис је током 1860-их стигао у Русију из Велике Британије и врло брзо је стекао огромну популарност у аристократским круговима. Играли су га и представници владајуће династије Романов. Међу њима је најстраственији тенисер био цар Николај II.

Руски цар је први пут изашао на тениски терен 2. јуна 1896, када је имао 28 година. Било је то на његовом имању Иљинско близу Москве. „После чаја сам отишао да играм са осталима lawn-tennis (тенис на трави), први пут“, написао је он тада у свом дневнику. Током неколико наредних недеља је скоро све време проводио на терену.

Цар Николај II је веома радо играо тенис и по хладном јесењем времену, када руке зебу, и по највећим летњим врућинама, када се зној цеди са кошуље. „Играо је врло добро. Његови супарници, морнарички официри и дворске даме, били су много слабији од њега“, написао је начелник Канцеларије министарства Императорског двора, генерал-лајтнант Александар Масолов.

Тениски терени су направљени у резиденцијама цара Николаја II код Санкт Петербурга, на Криму и у Спали у Пољској. Затим се још један појавио у Финској, близу вароши Виролахти, где је царска породица радо боравила. „Само у морским хридинама су њихова величанства могла да воде миран породични живот на мору“, написао је официр Николај Сабљин, који је служио на императорској јахти „Штандарт“.

Пловећи на своме броду по Финском заливу Романови су редовно излазили на обалу да приреде пикник, да се прошетају шумом и да успут наберу бобичастих плодова. Дешавало се да у рану зору запањени власник неког финског имања на обали мора отвори врата и на прагу угледа императора који моли за дозволу да на његовом терену одигра коју партију тениса.

Цар Николај II је радо играо тенис против чланова своје породице, против дворских дама и официра из конвоја, али будући да је играо мајсторски, био му је потребан озбиљнији противник. И такав противник се појавио у новембру 1913. године.

Док се одмарао у својој резиденцији у Ливадији на Криму, император је сазнао да је у комшилуку, код кнезова Јусупових, у госте дошао њихов рођак Михаил Сумароков-Елстон. Тај млади студент је у својој 20. години већ био осмоструки шампион Русије. Цар га је одмах позвао на тениски терен.

Одиграли су четири меча. Николај II је изгубио, али је био веома задовољан игром. „Данас је у тенису учествовао гроф Сумароков, млади студент, најбољи тенисер у Русији. Од њега има шта да се научи“, написао је цар у своме дневнику.

„Сумароков је лоптом тако снажно погодио цара у ногу да је овај пао и морао је три дана да лежи“, написао је касније Мосолов: „Јадни шампион је био очајан, иако није био ништа крив, наравно. Прича се да су га Јусупови много грдили. Када је цар оздравио опет је позвао Сумарокова у Ливадију, али шампион више није могао да игра енергично као раније“.

Цар Николај II је 1914. године основао „Куп Његовог Императорског Величанства“, и победник купа је био царев познаник и саиграч Михаил Сумароков-Елстон.

Убрзо затим је букнуо Први светски рат, па је руски цар морао да се опрости од свог рекета. И то заувек.