Јахте које је поседовала породица руског цара Николаја II Романова

Драги читаоци,

да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Појединци сматрају да је последњи руски император био један од најбогатијих људи свих времена. Процењује се да је његова имовина вредела 250-300 милијарди америчких долара по курсу из 2010. године. Говорећи о „банковном рачуну“ Романових треба узети у обзир многе факторе, али се ипак може рећи да је на императорску породицу трошена значајна сума новца. Од 1894. до 1914. године Романови су имали највећу флотилу међу монарсима целога света. „Пловећи дворци“ су у финансијском смислу били везани за морнарицу, али су опслуживали чланове императорске породице и прављени су по њиховој наруџбини.

„Штандарт“

Руска царска јахта „Штандарт“ (1893–1961), на обали Крима, у близини Јалте, 1898. године.

Public domain

Морнарица је 1892. године наручила од данског бродоградилишта крстарицу, али је император Александар III убрзо затим наредио да се она преуреди у јахту коју ће он користити. Нови цар Николај II је већ био на власти када је тај брод поринут под називом „Штандарт“, традиционалним за императорску флотилу (први „Штандарт“ се појавио за време Петра I, скоро два столећа раније).

Један од салона јахте „Штандарт“.

Public domain

Та крстарица-јахта је имала огромне размере за оно време – била је дугачка 128 метара и имала скоро 400 чланова посаде. „Штандарт“ је био највећа и најскупља царска јахта, са одајама за пријем код императора и луксузном трпезаријом за званичне посете. Свака бродска кабина је имала свој дневни боравак, спаваћу собу и купатило. Ентеријер од скупоценог дрвета није био ништа лошији од ентеријера у дворцима Романових. Били су ту и кристални лустери, и свећњаци, и тешке баршунасте завесе.

Руска царска породица на јахти „Штандарт“.

Public domain

Све је то, наравно, било идеално за пријем високих гостију из иностранства, тако да су на овој јахти били сијамски краљ, немачки император и председник Француске. Али јахта је коришћена и за породични одмор. Николај II је од краја јуна до почетка августа радо проводио одмор са породицом на острвима у финским хридинама, и у том периоду су они живели на јахти, док су на обалу силазили само када су ишли у шетњу.

Радни кабинет цара Николаја II на јахти „Штандарт“.

Public domain

Шетње су престале почетком Првог светског рата и јахта више није коришћена из безбедносних разлога. Затим су се 1917. године побунили морнари на јахти (као и на многим другим бродовима), и већ у априлу исте године је у њој био смештен револуционарни Централни комитет Балтичке флоте.

Иконостас у галерији јахте „Штандарт“.

Public domain

Све касније метаморфозе нису више поседовале вео некадашњег елитног статуса. Брод је преуређен у минополагач и у том својству је крстарица-јахта учествовала у борбама Другог светског рата, па је чак и потопила једну немачку подморницу. После рата је брод служио као пловећа касарна, а од 1961. године као мета на ракетним гађањима. Средином 1960-их је завршио у старом гвожђу.

„Поларна звезда“

Руска царска јахта „Поларна звезда“ у Копенхагену.

Public domain

„Поларна звезда“ се појавила пре „Штандарта“. Направљена је 1888. године. По конструкцији је и она била крстарица и имала је четири топа калибра 47 мм.

Ова јахта-крстарица је опслуживала императорску породицу до 1914. године током одлазака у престонице европских држава, учествовала је у смотрама Балтичке флоте и свечаним дочецима. „Поларна звезда“ је била скромнија од „Штандарта“, али како је написао гроф Алексеј Игнатјев, „засењивала је своју супарницу“, тј. јахту енглеске краљице Александре (тетке Николаја II). Имала је храм, па чак и стају, а радник у стаји је имао засебну бродску кабину.

Цар Николај II са царевићем Алексејем на јахти „Поларна звезда“.

Public domain

„Тамноплава лепотица, опасана масивним златним конопом по рубовима палубе“, најчешће виђана у малој луци Копенхагена, где је сваке године одлазила мајка цара Николаја II, императорка Марија Фјодоровна. Царска породица је радо одлазила у „шопинг“ у Копенхаген, где се возом могло стићи за пар дана, али је царица-мајка више волела јахту.

Велика кнегињица Марија Николајевна и Ана Вирубова у салону јахте „Поларна звезда“.

Public domain

После револуције брод је доживео скоро исту судбину као и „Штандарт“. Најпре је на њему био смештен штаб морнара-револуционара, а пред рат је јахта преуређена у површинску подморничку базу, да би 1954. била претворена у пловећу касарну, а 7 година касније у мету за ракетне пробе. Потопљена је током 1960-их после једног гађања.

„Светлана“

Оклопна крстарица „Светлана“.

Public domain

И царевић Алексеј, брат Николаја II, имао је личну јахту. За прототип је узета француска оклопна крстарица 2. класе Catinat, тако да су посао добили француски бродоградитељи. Брод је под називом „Светлана“ поринут 1897. године.

Будући да је јахта првенствено била намењена великом кнезу Алексеју Александровичу, имала је раскошне апартмане са украсима од скупоцених врста дрвета, са мермером, позлатом и персијским теписима. Португалски краљ и краљица су читавих 45 минута разгледали јахту не скривајући одушевљење.

Посета императора Николаја II крстарице „Светлана“ пред поход Друге пацифичке ескадриле.

Public domain

„Светлана“ је служила представницима царске династије за пловидбу по свету или као њихова пратња, оклопљена заштита и обезбеђење, а примењена је и у правим борбеним дејствима. Крстарица је поред меких дивана и порцелана била добро „нафилована“ оружјем, па је 1904. године увршћена у Тихоокеанску ескадру и послата у руско-јапански рат.

Public domain

У бици код Цушиме је оштећена и покушала је да се склони на безбедно место али су је Јапанци приметили и отворили ватру. Погинуло је скоро три стотине морнара. Специјална комисија за анализу окршаја која је основана одмах после рата истакла је „величанствену храброст и пожртвованост“ посаде „Светлане“. Онима који су преживели то признање је било посебно драго, јер су пре тог окршаја морнари Тихоокеанске ескадре третирали посаду „Светлане“ као „собарице“, а њихов брод као пловећи хотел, а не као борбену јединицу.

Десетак мањих јахти

Руска царска крстарица „Алмаз“.

Public domain

Тиме се списак царских јахти не завршава. Скоро сваки царев рођак је имао своју јахту-крстарицу. Једна од таквих јахти-крстарица под називом „Алмаз“ је од 1906. године имала функцију двојника. Целих шест недеља је стајала у близини финских стеновитих гребена као да је „Штандарт“, јер се по силуети готово није разликовала од њега. Те мере опреза нису биле неосноване. Савременици су тврдили да је 1907. године на улазу у Коткинску лагуну откривена морска мина, а управо тада је на месту „Штандарта“ био укотвљен „Алмаз“.

Императорска јахта „Ливадија“.

Public domain

Поред тих огромних јахти Романови су имали на располагању још десетак мањих: „Принцеза“, „Александрија“, „Словенка“, „Ливадија“, итд. Оне су коришћене за шетње по хридинама или за незваничне пловидбе у Европу.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!