Пет совјетских шпијуна који су издали отаџбину

Russia Beyond (Photo: Keystone/Getty Images; Public domain)
Једни су били љути на совјетску власт, други су жудели за бољим животом, трећи страховали од репресија... То су основни разлози који су побудили поједине припаднике совјетске обавештајне службе да пребегну на другу страну.

Драги читаоци,

да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Игор Гузенко

Игор Гузенко

Када је у јесен 1944. године сазнао да ће бити враћен у Москву, припадник Спољне обавештајне службе СССР-а Игор Гузенко који је радио у совјетској амбасади у Отави није се нимало обрадовао. Већ је био навикао на комфоран живот на Западу и није ни најмање чезнуо за Совјетским Савезом који је био разорен у рату. Али није имао избора. Било му је дозвољено само да мало одложи повратак.

Зато се Гузенко 6. септембра 1945. године обратио Бироу за имиграцију и натурализацију и затражио канадско држављанство. Тај догађај је имао одјека, па је за њега убрзо сазнао и канадски премијер Мекензи Кинг, а сазнали су и службеници совјетске амбасаде. Поред тога, открили су да им је нестало неколико књига са кодовима и материјалом за њихово дешифровање. Исте ноћи су у Гузенков стан упала четири совјетска агента, али је Игор са породицом тада за сваки случај ноћивао код комшија. Већ сутрадан се канадска полиција побринула за њихову безбедност.

Захваљујући Гузенковим сведочењима и документима које је он предао властима Канаде неколико десетина људи је оптужено за шпијунажу у корист Совјетског Савеза. Међу њима је био чак и члан канадског парламента.

2. Елизабет Бентли

Елизабет Бентли

Ова млада комунисткиња, позната у Москви под псеудонимом „Паметница“ (рус. „Умница“), фактички је 1945. године покидала разгранату совјетску обавештајну мрежу у САД. Она је током 1930-их опскрбљивала СССР важним информацијама док је у Њујорку радила у италијанској библиотеци иза које је стајала Мусолинијева влада, а затим и као помоћница и љубавница утицајног совјетског обавештајца Јакова Голоса.

После изненадне смрти свог љубавника 1943. године Елизабет више није била толико заинтересована да ради за СССР. По природи је имала нестабилан карактер и стално је сумњала у исправност изабраног пута, а проблеми са алкохолом су додатно поспешили расплет. Две године касније „Паметница“ се обратила ФБИ и предала Американцима повелики списак совјетских агената који раде у Северној Америци.

3. Владимир Петров

Владимир Петров

Брачни пар Петров, Владимир и Јевдокија, радили су у совјетској амбасади у Канбери. Званично нису били на значајним функцијама, али су обоје заправо били кадровски официри КГБ-а. Руководилац совјетских специјалних служби Лаврентиј Берија је изгубио битку у борби за власт после Стаљинове смрти 1953. године, након чега је ухапшен и стрељан. Владимир Петров се тада забринуо да ће талас репресија који је кренуо против Беријиних људи ускоро стићи и до Аустралије.

Због тога је 3. априла 1954. године затражио политички азил у Аустралији. Његова жена се тада налазила у другом граду и није знала ништа о томе. Када се у Москви сазнало за овај догађај, издато је наређење да се бар она хитно врати у отаџбину. Два совјетска агента су силом стрпала Јевдокију у авион који је летео у СССР. Премијер Аустралије Роберт Мензис је лично наложио да се план осујети, што је и учињено на аеродрому Дарвин док је авион био на допуни горива. Обоје су до своје смрти живели у предграђу Мелбурна под заштитом аустралијских специјалних служби.

4. Дмитриј Пољаков

Д. Ф. Пољаков

Генерал-мајор Спољне обавештајне службе Дмитриј Пољаков је 20 година био одан америчкој обавештајној служби. Разлог његове издаје вероватно је била породична трагедија. Дете се, наиме, тешко разболело, а лечење је било скупо па се Пољаков обратио своме руководству тражећи помоћ. Из непознатих разлога је одбијен, тако да је дете умрло.

Генерал је због тога 1961. године успоставио контакт са ФБИ током службеног путовања у САД. У наредним годинама је издао Американцима скоро хиљаду и по агената совјетских специјалних служби. Покровитељи су Пољакову у више наврата предлагали да напусти Совјетски Савез, али је он увек одговарао: „Не чекајте ме, ја никада нећу доћи у САД. Ја ово не радим ради вас, него ради своје земље. Рођен сам као Рус и умрећу као Рус“.

Раскринкан је 1986. године, након што је из здравствених разлога отишао у пензију. Две године касније је стрељан за издају отаџбине.

5. Владимир Резун (Виктор Суворов)

Виктор Суворов у Варшави, 2011.

Агент Спољне обавештајне службе у Швајцарској Владимир Резун је у јуну 1978. године заједно са женом и двоје деце уз помоћ британских специјалних служби пребачен из Женеве у Велику Британију. У отаџбини је у одсуству осуђен на смрт.

Резун се посветио историји Другог светског рата и објавио читав низ књига под псеудонимом Виктор Суворов. Бивши шпијун је изнео и бранио хипотезу о намери Совјетског Савеза да превентивно нападне нацистичку Немачку и тврдио да се Црвена армија није припремала за одбрану, него за „ослободилачки поход“ у Европу. У научним круговима је Суворов у више наврата критикован због многобројних грешака и непрецизности, а његова теорија се третира као неоснована.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“