Драги читаоци,
да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:
- Пријавите се на наш Телеграм канал
- Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
- Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
- Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
- Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи
Орден Суворова
Суворовљев орден је био намењен совјетским војсковођама чија је одлучност и сналажљивост у организовању и спровођењу операција допринела убедљивој победи над непријатељем. Спадао је међу најпрестижнија признања која су добијали високи официри и команданти Црвене армије.
Орден је уведен у част Александра Васиљевича Суворова, вероватно најбољег војсковође у историји Русије. Он је однео шездесетак спектакуларних победа над турским, француским и пољским трупама и није доживео ниједан пораз!
Међу странцима који су добили овај совјетски орден били су генерал Двајт Ајзенхауер, командант савезничких трупа у Европи, генерал Џорџ Маршал, начелник штаба Армије САД, амерички генерали Омар Бредли и Кортни Хоџес и британски фелдмаршали Алан Брук, Харолд Александер и Бернард Монтгомери.
Орден Ушакова
Орден уведен у част чувеног руског адмирала Фјодора Фјодоровича Ушакова био је „морска“ верзија Суворовљевог ордена, као што је и сам Ушаков, ако се тако може рећи, био „морска“ верзија чувеног копненог војсковође. И он је успешно и спектакуларно побеђивао Турке и Французе у биткама на мору и такође никада није доживео ниједан пораз. Ушаков је у великој мери заслужан за јачање позиција Руске империје на Црном и Средоземном мору у другој половини 18. века.
Ушаковљев орден су добијали официри ратне морнарице који су се посебно истакли у припреми и извођењу војних операција на мору и успешно извршавали постављене борбене задатке, доприневши тако уништавању значајних непријатељских снага.
Орден Ушакова 1. степена додељен је британском адмиралу Бертраму Ремзију који је 1940. године испланирао и предводио операцију евакуације Британског експедиционог корпуса из Денкерка, а 1944. је ефикасно руководио савезничком морнарицом приликом искрцавања у Нормандији.
Орден Александра Невског
Уведен је у част чувеног руског кнеза који је у 13. веку бранио руске земље од немачких крсташа. Ово је било једно од „најборбенијих“ совјетских признања. Додељивано је чешће официрима на првој линији фронта (а ређе генералима) за испољену храброст и херојство на бојном пољу.
Први Американац који је награђен орденом Александра Невског био је мајор Вилијам Леверет. Он је оборио седам немачких бомбардера изнад Средоземног мора. Касније су му се придружиле десетине америчких и британских поручника, капетана и мајора који су се посебно истакли у ослобађању Италије и Француске. Међу носиоцима овог ордена било је и команданата, као што је вицемаршал авијације Краљевског ратног ваздухопловства Доналд Клифорд Тиндал Бенет и дивизијски генерал армије САД Хорас Макбрајд.
Овим престижним признањем совјетска команда је наградила и допринос који су заједничкој победи дали француски пилоти авионског пука „Нормандија-Неман“. Тај пук је ратовао на Источном фронту у склопу ратног ваздухопловства Црвене армије. Појединци су добили ово ордење већ у мају 1945. године, док је другима оно уручено тек поводом двадесетогодишњице завршетка Другог светског рата.
Орден „Победа“
После тријумфа Црвене армије на Курском фронту у лето 1943. године, у бици која је преокренула однос снага у Другом светском рату, совјетско руководство је почело да размишља о увођењу посебне награде за најистакнутије војсковође. Тако се појавио орден „Победа“, највише војно признање у СССР-у.
Красили су га злато, сребро и 174 ситна брилијанта. Овај орден је заиста био елитно и веома престижно признање. Имао је само седамнаест носилаца. Међу њима су били совјетски маршали, генералисимус Јосиф Стаљин, југословенски маршал Јосип Броз Тито и румунски краљ Михај I.
Овим почасним признањем награђени су и највиши команданти савезничких западних армија. „Победа“ је уручена генералу Двајту Ајзенхауеру и фелдмаршалу Бернарду Монтгомерију.