Какав је био наступ Руског царства на његовим последњим Олимпијским играма 1912.

Russia Beyond (Public Domain)
Летње игре у Стокхолму биле су последње Олимпијске игре на којима је учествовала Руска Империја. Следећи пут, четрдесет година касније, спортисти су се појавили на Играма представљајући Совјетски Савез!
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

 Историја олимпијског покрета у Руском царству је прилично кратка и предвидљиво се завршава распадом самог царства. Земља се такмичила само на три Олимпијске игре. Прескочивши прве Игре у модерној историји у Атини, Русија је 1900. године први пут учествовала на Другим играма у Паризу.

Затим су се руски спортисти окушали на Играма 1908. у Лондону, где је уметнички клизач Николај Пањин донео Русији прву и једину олимпијску медаљу.

И, коначно, Русија је учествовала на Играма у Стокхолму 1912. године, које су се испоставиле као последње. Ево неколико фотографија руског тима на Олимпијским играма које су се десиле пре 110 година.

Церемонија отварања одржана је 6. јула 1912. године на Олимпијском стадиону у Стокхолму који је изграђен специјално за Игре. Шведска краљевска породица је присуствовала догађају и посматрала пролазак националних тимова. На слици су руски спортисти на церемонији отварања. 

Руски тим је бројао 181 спортисту, од којих су многи били пореклом из Санкт Петербурга, као и из Естоније и балтичке области Ливоније, која је тада била део Руске империје. Истовремено, Финска, која је такође била део Русије, учествовала је одвојено на Играма.

Тим је предводио велики кнез Русије Дмитриј Павлович, рођак Николаја II. Сам принц је учествовао у такмичењима у јахању, како у појединачном тако и у екипном прескакању препрека. (Касније ће постати познат као саучесник у убиству Григорија Распућина).

Репрезентација Русије није се баш најбоље показала на Играма, освојивши само пет сребрних и бронзаних медаља, али ниједну златну. Иначе, шампион у уметничком клизању Игара у Лондону, Николај Пањин, овога пута је учествовао као стрелац и освојио само 8. место.

Естонски веслач Март Кусик освојио је бронзу у појединачној дисциплини скул, летонски спортски стрелац Харалдс Блаус освојио је бронзу у гађању на трап (такође се такмичио на Играма као тркач на стази). Бронзану медаљу освојила је група од седам руских једриличара (Еспер Белосељски, Ернест Браше, Карл Линдхолм, Николај Пушницки, Александар Родионов, Јосиф Шомакер и Филип Штраух). Они су били трећи у једрењу десетометарском јахтом, иза Шведске и Финске.

Сребрну медаљу освојила је и екипа од четворице руских спортиста (Амос Каш, Николај Мељницки, Григориј Пантелејмонов и Павел Војлошњиков) у гађању брзометним пиштољем од 30 метара.

Руски фудбалски  тим (на слици испод) завршио је на 6. позицији, окончавши такмичење након пораза од Финске са 2:1 у четвртфиналу. Након тога, на такозваном „утешном турниру“, руска фудбалска репрезентација претрпела је најтежи пораз у историји, изгубивши од Немачке резултатом 0:16.

Међутим, једна епизода руског тима на Олимпијским играма 1912. заиста је вредела! Естонски рвач по имену Мартин Клајн освојио је сребрну медаљу након што је издржао у најдужем рвачком мечу икада забележеном. Борио се против актуелног светског шампиона, Финца Алфреда Асикаинена, укупно 11 сати и 40 минута! 

После тако исцрпљујућег наступа, следећег дана није могао да се такмичи и изгубио је потенцијално злато. За разлику од других спортиста Руске империје, он је наставио своју олимпијску причу: 1919. је постао рвачки тренер и припремао естонске рваче за Олимпијске игре 1920. године.

Лоши резултати руских спортиста нису задовољили принца Дмитрија и он је планирао да организује годишња национална такмичења како би се припремио за будуће олимпијске игре. Тако су интерне руске олимпијске игре организоване наредне две године, 1913. у Кијеву и 1914. у Риги, који су тада били део Руског царства.

Затим је дошао Први светски рат, који је омео све спортске догађаје. Следеће Олимпијске игре одржане су 1920. у Антверпену, али Русија, захваћена револуцијом и грађанским ратом, није позвана, јер свет није признао власт бољшевика. Совјетски Савез је формиран 1922. године и заузврат је одлучио да не учествује у „капиталистичким“ спортским такмичењима, организујући своју „Спартакијаду“ за раднике и комунисте из целог света. СССР је први пут учествовао на Олимпијским играма после Другог светског рата - 1952. године совјетски спортисти су се упутили на Игре у Хелсинкију.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“