У јеку Хладног рата службе државне безбедности са обе стране „гвоздене завесе“ имале су задатак да будно мотре на све странце и међу њима откривају агенте које је непријатељ послао на шпијунски задатак. КГБ је био познат по бескомпромисној борби са шпијунима ЦИА на територији Совјетског Савеза.
Совјетска државна безбедност је саставила чак и документ под називом „Како открити страног шпијуна“. То је било упутство совјетским агентима за откривање шпијуна међу странцима који су легално боравили у СССР-у.
Ова инструкција се данас може пронаћи на интернету. У њој су набројане карактеристике за које је КГБ сматрао да су својствене странцима на шпијунском задатку у СССР-у. Поједини описи звуче логично, али има и детаља који као да су преузети из књиге о Џејмсу Бонду.
Упутство КГБ-а подељено је на тачке, и свака тачка је посвећена различитим аспектима живота у Совјетском Савезу. У појединим тачкама се детаљно описује која документа и исправе поседује страни шпијун, а у другима се совјетским контраобавештајцима саветује како да проналазе пропусте у биографији осумњиченог.
Најзанимљивији су они делови упутства где се описује како страни шпијун изгледа и какав је његов однос према алкохолу и женама.
„Изглед: увек утегнут, дотеран, оставља утисак културног, необично учтивог човека који поштује хијерархију, што није увек својствено нашем просечном трудбенику. Галантан је и предусретљив, поготово према женама (устаје кад женска особа уђе у просторију, приликом сусрета скида шешир, ретко кад пружа руку)“, пише у инструкцији.
Судећи по опису КГБ-а, страни шпијун је увек елегантни џентлмен са тежњом ка луксузу.
Типични шпијун Хладног рата ценио је ретке специјалитете попут острига и паклара. За разлику од типичног совјетског радника, он је, како се сматрало, јео мало хлеба и умео је да прави коктеле.
Агент стране обавештајне службе „разблажује алкохолне напитке ледом и водом, и пије у малим гутљајима, као да ужива у њима“, пише даље у упутству.
КГБ полази од тога да страни шпијун има на располагању неограничене ресурсе и из тога изводи закључак да тајни агент није превише оптерећен висином будуће совјетске плате.
„Он тражи посао са поједностављеном регистрацијом и клизним радним временом. Равнодушан је по питању висине будуће плате“, каже упутство.
Поред тога, КГБ претпоставља да ће шпијун испољити склоност ка угађању својим шефовима и да ће бити вреднији од просечног совјетског радника. Такав став је поткрепљен прилично ироничним аргументом.
Шпијун је „навикао да ради усрдно у производњи, [јер] послодавцима у иностранству не требају лоши радници“.
Наравно, нико није савршен, па чак ни страни шпијуни. И КГБ-у је то било добро познато. Упутство описује и навике које су у СССР-у третиране као грубе, али су, како се сматрало, биле типичне за људе који су одрасли на Западу.
„Он по навици може да стави ноге на издигнуту површину, да жваће жваку или пуши у аутобусу, биоскопу или продавници, као што је обичај у многим земљама“, наводи се у инструкцији за совјетске контраобавештајце.
Страни шпијун такође има и „рђаву“ навику „да прислушкује туђе разговоре“.
Ако се изузме неколико смешних детаља у стилу Џејмса Бонда, упутство КГБ-а веродостојно описује човека који цени приватност, трага за тајним подацима и офира самога себе тиме што не одбацује навике карактеристичне за житеље западних земаља.
Овде сазнајте како је функционисао КГБ.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
