Како је изнад СССР-а оборен неухватљиви амерички шпијунски авион?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Боже изгледа да је све готово“, помислио je очајни амерички пилот Френсис Гари Пауерс у тренутку када је првог маја 1960. године његов авион био погођен совјетском ракетом. Пре него што је могао да буде пресретнут, шпијунски авион U-2 је увелико дубоко зашао у територију СССР-а, долетевши до Уралских планина и града Свердловска, данашњег Јекатеринбурга.

U-2

Heritage Space/Getty Images

Пауерс је припадао специјалном Цијином одреду „10-10“ камуфлираном иза назива Друге ваздухопловне ескадриле метеоролошких истраживања WRS. Почевши од 1956. године шпијунски авиони U-2 са НАТО ознакама редовно су летели изнад територије Совјетског Савеза фотографишући индустријске и војне објекте. Пауерсов авион био је једини који су Совјети успели да оборе.

Френсис Гари Пауерс

Sovfoto/Universal Images Group/Getty Images

Неухватљив

Американци су несметано кружили изнад територије СССР-а захваљујући техничким карактеристикама авиона Локид У-2 („Dragon Lady”). На висини од 20 хиљада метара он је био недостижан за средства совјетске ПВО.

Lockheed U-2

U.S. Air Force

Френсис Гари Пауерс који је првог маја 1960. године полетео из ваздухопловне базе недалеко од Пешевара у Пакистану, ушао је у ваздушни простор Таџикистанске ССР у пола шест ујутру. Он је имао задатак да прелети целокупну совјетску територију са југа на север, до Норвешке и сними низ важних објеката, међу којима су били космодром Бајконур и затворени град Чељабинск, данашњи Озерск, где се производио плутонијум за оружје.

Совјетске радарске станице одмах су откриле уљеза, али над средњом Азијом нису могли да га пресретну. Пауерс је после три сата већ био изнад Урала.

Подигнути МиГ-15 нису могли да стигну Американца на висини од двадесет километара. На једном од аеродрома на рути америчког У-2 налазио се најновији ловац-пресретач Су-9. Теоретски он је могао да сустигне уљеза, али у том тренутку није био наоружан, а и посада није имала висинску опрему. Команда је издала наредбу да се У-2 таранира, међутим, ни то није успело.

Су-9

Јавно власништво

Око девет сати ујутру са аеродрома Кољцово подигнута су два авиона МиГ-19 са задатком да оборе шпијунски авион када се спусти на висину од 18 километара. 57. противавионска ракетна бригада ПВО грешком је оборила један од совјетских ловаца мислећи да је реч о противничкој летелици. Погинули пилот, старији поручник Сергеј Сафонов, постхумно је одликован орденом Црвене заставе.

С-75 Двина

Petrică Mihalache (CC BY-SA 3.0

Невероватне авантуре Американца у СССР-у окончао је тек противваздухопловни ракетни систем С-75 „Двина“. Погођен ракетом авион који је већ био недалеко од Свердловска, распао се и муњевито почео да пада.

Совјетски војници који су оборили амерички У-2

Министарство одбране РФ

Оборени пилот

„Погледао сам увис, окренуо се и видео свуда наранџасту светлост. Не знам да ли је то био одраз експлозије у провидном делу кабине авиона или је цело небо било такво. Али, сећам се да сам себи рекао „Боже изгледа да је све готово“, присећао се Пауерс.

Авион са откинутим репом и крилом почео је неконтролисано да пада. Не успевши да се катапултура, пилот је почео да се пење на труп. Када је поклопац кабине отворен, ваздушна струја избацила је напоље Американца који је био скоро без свести. Освестио се тек када се падобран отворио.

„Када смо са падобранца скинули шлемофон и кацигу он је нешто рекао на нама потпуно неразумљивом језику“, сећао се један од сељака који су пристигли на место на које је Американац слетео. „Питали смо га ко је он, али ништа није одговорио. Схватили смо да је странац. То нас је уплашило и Черемисин му је одузео пиштољ који се налазио у футроли за појасом. Помоћу гестова питали смо га да ли је био сам, а он је на исти начин одговорио да јесте.“ 

Оборени Пауерсов авион

Getty Images

Гари Френсис Пауерс ускоро је био пребачен у Москву. Осим пиштоља са пригушивачем у рукама запослених у државној безбедности нашли су се нож, совјетске рубље, компас, карте СССР-а, златно прстење и сат, чамац на надувавање, експлозивна направа, фотографска опрема, шупљи новчић од једног долара са отрованом иглом, као и свилени плакат са следећим речима на 14 језика. „Ја сам Американац и не говорим руски. Треба ми храна, склониште и помоћ. Нећу вам нанети зло. Немам лоше намере према вашем народу. Ако ми помогнете, бићете за то награђени“.

Заробљени амерички пилот Френсис Гари Пауерс

Sputnik

Шпијун

Инцидент је изазвао велики међународни скандал и осујетио планирани сусрет Никите Хрушчова и Двајта Ајзенхауера.
Сједињене Државе тврдиле су да је Пауерс само обављао метеоролошка извиђања за Насу, и грешком ушао у територију СССР-а, изгубивши оријентацију. Међутим, совјетска страна је такве тврдње одмах оповргла, предочивши заједно са крхотинама авиона комплет шпијунске опреме.

Предмети пронађени код Пауерса

Sputnik; Sovfoto/Universal Images Group/Getty Images

Током саслушања Пауерс није много говорио и био је максимално прецизан. Трудио се да што подробније формулише свој одговор и не каже ништа сувишно. Пилот је на све начине избегавао реч „шпијун“. Изражавајући на речима спремност за сарадњу, покушавао је да убеди истражне органе и суд да не поседује никаве драгоцене информације и да је он само приљежни извршилац туђе воље и налога.

Војни колегијум Врховног суда СССР-а осудио је 19. августа 1960. године америчког пилота за шпијунажу на затворску казну у трајању од десет година. Међутим, он се није дуго задржао у совјетском затвору. Већ 10. фебруара 1962. године на мосту Глинике у Берлину размењен је за совјетског обавештајца Рудолфа Абеља који је доспео у руке Американаца.

Мост Глинике у Берлину

Getty Images

Јунак отпадник

Пауерса је у отаџбини дочекао хладан пријем. Јавност га је сумњичила за издају, постављајући питање зашто себи није одузео живот или зашто није уништио тајну опрему. Американцима се није допало ни оно што је изјавио на московском суђењу, а то је признање да је починио „тежак злочин и да је за то заслужио казну“.

Ција и Сенат спровели су бројне провере закључивши да је Пауерсово понашању током инцидента на небу и касније на саслушању било исправно и да у њему нема назнака издаје земље. Бивши шеф Ције Ален Далес у марту 1964. године рекао је да је „пилот испунио своју дужност у врло опасној мисији и да ју је испунио добро“. Додао је да „мисли да о томе зна више него неки његови непријатељи и критичари“.

Гари Пауерс са моделом авиона У-2 у рукама на сведочењу у Сенату САД

Getty Images

Упркос томе, Гари Френсис Пауерс до краја живота није успео да се ослободи извесне дозе сумње на свој рачун. Напустивши Цију прешао је у цивилну авијацију и погинуо у пожару у Калифорнији 1977. године управљајући хеликоптером телевизијске компаније.

Двехиљадите, на четрдесетогодишњицу инцидента Гари Френсис Пауерс је постхумно одликован Медаљом за ратне заробљенике, Крстом за летачке заслуге и медаљом „За службу у националној одбрани“. После 12 година добио је и Сребрну звезду, једну од најпрестижнијих војних награда Сједињених Држава. Пилот је постхумно награђен за „демонстрацију изузетне оданости током скоро двогодишње изложености бруталним саслушањима у затвору на Лубјанском тргу у Москви“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!