Зашто су совјетски војници у Авганистану „кували“ своју муницију?

Patrick Robert/Sygma via Getty Images
Широко је распрострањена војничка прича по којој је муниција држана у кључалој води и по пет сати. О чему се ту ради?
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

За време совјетског рата у Авганистану често се причало о томе како су руски војници сатима прокувавали своју муницију у котлу на отвореној ватри. Причу о овој честој пракси данас многи људи сматрају несхватљивом, али се ова чудна навика искусних ратника заснивала на одређеној логици.

Рат као уносан бизнис

Руска војна полиција на паузи за време патроле, 12. мај 1988, Кабул, Авганистан.

Совјетско војно присуство у Авганистану једни су доживљавали као трагедију док су други видели у њему могућност за покретање неког бизниса. Совјетска власт је трошила огромне количине новца за одржавање и снабдевање својих трупа у Авганистану па су појединци тежили да стекну известан профит путем проневера и незаконитог присвајања.

„У граду је цветала трговина на црно. Војници су [на тржницама] продавали све што се могло продати, од војне муниције и намирница до покривача и чаршава“, написао је војни историчар Михаил Жироков у књизи о совјетском присуству у Авганистану.

Поједини корумпирани официри који су контролисали проток совјетске робе у Авганистан бацали су око на све што је имало неку вредност.

Совјетски војници у Кабулу.

„1986. године су [...] стратешке резерве намирница за армију [...] послате у Авганистан. Оне су само делимично стигле до армије. Већи њихов део се нашао на авганистанским тржницама. Месне конзерве [...], пољска и мађарска шунка, грашак, сунцокретово уље, маст, кондензовано млеко, чај и цигаре – све што није стизало до гладних совјетских војника продавано је авганистанским трговцима“, пише Жироков.

Док су бескрупулозни официри зарађивали новац на прљав начин обични војници у склопу совјетских оружаних снага у Авганистану свакодневно су ризиковали свој живот и уједно су трпели несташицу намирница и често остајали гладни.

Авганистански трговци

Препуштени сами себи, војници су морали нешто да предузму како би саставили крај са крајем. Био им је потребан новац да од локалних авганистанских трговаца купе храну, одело и другу робу.

Офанзива муџахедина у близини Џалалабада, Авганистан.

Једино што су војници могли да понуде била је њихова мунција – само је ње било напретек. Поред тога, у току рата је практично немогуће пратити метке. Нико није могао да каже да ли је нестала муниција искоришћена у борби или је незаконито присвојена. Трговина муницијом је изгледала као једини излаз за војнике којима је неправедно одузето оно што им припада.

Сви су, међутим, знали где ће продата муниција завршити. Нико није сумњао да ће авганистански трговци ту исту совјетску муницију затим продати муџахединима који су ратовали против тадашњих авганистанских власти и против совјетског контингента.

Сваки продати метак могао је убити совјетског војника или чак онога који га је првобитно продао. Због тога су совјетски војници морали бити сигурни да је муниција оштећена и да се не може поправити, пре него што је продају.

Кувана муниција

Совјетско-авганистански рат

У оно време су у совјетској војсци кружиле приче да муниција после вишечасовног прокувавања у кључалој води није више за употребу. Војници су сматрали да се на тај начин муниција оштећује и не може да се испаљује из непријатељског оружја или се испаљују веома слаби меци.

Рецепт је био једноставан и примитиван: наложите ватру, загрејте воду да прокључа у било ком металном суду који вам је при руци, ставите муницију у воду и „кувајте“ 4-5 сати. Војници су сматрали да у води не може доћи до случајне детонације, те да вишечасовна висока температура оштећује муницију без било каквих промена њеног спољашњег изгледа.

Ту, међутим, постоји проблем. Совјетска војска у Авганистану имала је углавном два аутомата „Калашњиков“: АМК са мецима калибра 7.62 мм и АК-74 са калибром 5.45.

С обзиром на материјале од којих је прављена ова муниција прокувавање највероватније није имало никаквог утицаја на њу.

Совјетско-авганистански рат

У 19. и почетком 20. века као иницијални експлозив за паљење барута у капислама коришћен је живин фулминат. Када се такав метак загрева на температури од око 100 степени Целзијуса почиње термичко разлагање хемијске супстанце. Другим речима, стари метак у коме је коришћен живин фулминат заиста не би био за употребу после вишечасовног прокувавања.

Међутим, већ почетком 20. века су уведена нова и савршенија једињења као замена за токсичан и не толико стабилан живин фулминат. Та нова једињења су изузетно отпорна на топлоту. Савремени метак одлично функционише чак и ако је држан неколико сати у кључалој води.

Према томе, муниција произведена у СССР-у за време Авганистанског рата највероватније је била отпорна на загревање, тако да су узалудни били сви напори совјетских војника да је оштете прокувавањем пре него што је продају.

Са друге стране, совјетски војници су чинили све што су могли да би преживели. Прича о кувању муниције врло је распрострањена у војсци, па се може претпоставити да су совјетски војници заиста прокувавали своју муницију пре него што је продају Авганистанцима.

Овде сазнајте! Како је изгледао совјетски рат у Авганистану (ФОТОГРАФИЈЕ)

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“