Седам окрутних убистава руских владара и претендената на престо

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Фјодор II – удављен

„Агенти Дмитрија Самозванца убијају сина Бориса Годунова. 1862.“

Третјаковска галерија

Када је цар Иван Грозни умро 1584. године, после њега је остао наследник који је био или сувише побожан, или је заостао у менталном развоју. У сваком случају, није био кадар да управља земљом.

Руски трон је фактички узурпирао Борис Годунов, наследников регент, и он је фактички постао цар. Поучен примером покојног цара, који није оставио способног наследника, Годунов је уложио средства у образовање свога сина и стицање знања неопходног за управљање државом.

Када је Борис Годунов умро 1605. године, његов 16-годишњи син Фјодор га је наследио на трону. И поред свих очевих напора, московска елита није била лојална Фјодору II. Он је управљао државом нешто више од месец дана. Русија је утонула у период политичке нестабилности познат под називом „Смутно доба“. У Москви се појавио самозванац познат као Лажни Дмитрије I и свргнуо Фјодора II представљајући се као син Ивана Грозног који је тобоже преживео покушај убиства.

Фјодор II је имао само 16 година када је удављен заједно са својом мајком. Његово тело је било изложено пред народом и на њему су се видели трагови мучења.

2. Лажни Димитрије I – посечен на сопственој свадби

„Последњи тренуци живота Лажног Димитрија I“, Карл Богданович Вениг.

Public domain

Као и претходни узурпатор руског престола, и овај је, наравно, имао доста непријатеља у утицајним круговима. Он је претеривао у организовању свакојаких весеља, што је изазвало хаос на улицама Москве, који је прерастао у нереде за време свадбене церемоније венчања са племкињом из Пољске. Био је то идеалан тренутак за заверенике који су били незадовољни стањем у земљи, па су организовали дворски преврат против лажног цара.

Велики број бољара и наоружаних добровољаца упао је 17. маја 1606. године на Црвени трг и у одаје мрског самозванца. Уплашени владар је покушао да бежи. Скочио је кроз прозор на тротоар и тешко се повредио. Гомила га је стигла и посекла. Завреници су извукли тело на Црвени трг, скинули са њега одело, гурнули му у уста свиралу и ставили карневалску маску на груди. Затим су се два дана иживљавали над мртвим телом да би га на крају сахранили иза Серпуховске капије на старом гробљу. Када су почеле да се шире гласине о чудима која се тобоже дешавају на његовом гробу ископали су посмртне остатке, спалили их, помешали пепео са барутом и испалили га из топа.

3. Иван Дмитријевич – обешен кад је имао само три године

„Бекство Марине Мнишек“, уметник Леон Јан Вичулковски.

Public domain

Трогодишњем дечаку је 16. децембра 1614. године џелат намакнуо омчу око врата, да би који тренутак касније дете остало да виси у ваздуху. Савременици су тврдили да се конопац није затегао око врата јер дете није било довољно тешко. Због тога се сматра да је дечак умро услед хипотермије неколико сати касније.

Овај трагичан догађај је био последица покушаја Иванове мајке, супруге двојице нелегитимних претендената на престо, да у Смутно доба „прогура“ свога сина на руски трон као законитог наследника, и поред тога што је непосредно пре тога за цара изабран Михаил I и тиме је основана нова династија Романових.

4. Иван VI – доживотно утамничен када је имао само годину дана, а затим убијен у тамници

Мирович поред тела Ивана VI. Уметник Иван Творожников.

Public domain

Када је друга ћерка цара Петра Великог Јелисавета заузела руски трон после државног преврата, удаљила је са власти најмлађег руског монарха. Тако је Иван VI изгубио власт када је имао само годину дана.

Дете је одведено из престонице и остатак живота је провело у заточеништву и непрекидној животној опасности јер је чуварима било наређено да убију дечака на лицу места ако буде учињен било какав покушај да се он ослободи или ако се само почну ширити такве приче.

Дечак није имао свој идентитет, није могао да комуницира са људима, па чак није имао ни име. Чуварима је било забрањено да разговарају са „безименим“, како су га називали.

Ивану је живот одузет изненада. Било је то 5. јула 1764. године, када је официр руске императорске армије сазнао ко је заточеник и покушао да ослободи свргнутог императора и врати га на трон. Стражари Шлиселбуршке тврђаве су дејствовали у складу са кобним инструкцијама и погубили су царевића чим су сазнали да се спрема завера.

5. Павле I – испребијан и удављен у својој спаваћој соби

Убиство руског цара Павла I, март 1801. (1882-1884)

Public domain

У ноћи између 11. и 12. марта 1801. године широм су се отворила врата према царевој спаваћој соби у Михајловском замку у Санкт Петербургу, и 12 завереника је упало унутра. Гневни што је цар одбио да се одрекне престола, напали су га, испребијали и на крају удавили.

6. Александар II – погинуо у атентату од експлозије

Убиство Александра II, нацртао Г. Бролинг, 1881.

Public domain

Терористи и револуционари су 11 пута покушали да убију руског императора Александра II током његове владавине. Користили су пиштоље, револвере, динамит и ручне бомбе. Император је имао среће, избегао је све метке и експлозије, осим једне.

После десет неуспешних покушаја убиства из различитих врста оружја терористи су одлучили да баце бомбу у императорову кочију када буде пролазила улицом. Члан илегалне организације „Народна воља“ бацио је 1. марта 1881. године бомбу у цареву кочију. Александар II је неким чудом и овога пута остао жив, али је пожелео да поразговара са ухваћеним терористом, па зато није благовремено напустио место атентата и одмах је други терориста извршио још један напад.

Друга бомба је пала цару пред ноге. Експлозија му је откинула обе ноге. Александар II је довезен у Зимски дворац у безнадежном стању. Умро је кроз неколико минута. Узгред, други нападач је такође погинуо од експлозије.

7. Николај II – стрељан заједно са целом породицом

Погубљење цара Николаја II и његове породице у Јекатеринбургу.

Библиотека слика Мери Еванс/Global Look Press

Последњег руског императора погубио је стрељачки вод у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године у подруму куће трговца Ипатјева у Јекатеринбургу. Заједно са њим су стрељани и чланови његове породице – жена Александра и петоро деце.

Било је бољшевика који су планирали да организују отворено суђење бившем императору, али је постојала велика опасност од контрареволуционарне завере у којој би монарх могао бити ослобођен и можда враћен на престо којега се одрекао, и та околност је највероватније била кобна по руског цара и његову породицу.

Овде сазнајте више о пет неуспешних атентата на руског императора 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!