Пет неуспешних атентата на руског императора

Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Први покушај: Спас у последњем тренутку

Атентат Каракозова на императора Александра II. Разгледница, 1948, Дмитриј Николајевич Кардовски.

Public domain

Император Александар II се 4. априла 1866. шетао у Летњем врту у Санкт Петербургу. Када је излазио из парка кроз северну капију група пролазника се спонтано окупила на пристојној дистанци да види како цар улази у своје кочије. Из те гомиле је пуцао 26-годишњи Дмитриј Каракозов. Срећом, тада је императора случајно спасао Осип Комисаров, 28-годишњи сељак који је радио као шегрт код шеширџије.

„Видео сам га како се пробија кроз гомилу“, испричао је касније Комисаров. „Нисам скидао поглед са њега, али кад се појавио император више нисам обраћао пажњу на тог човека. Одједном спазих да је он извукао пиштољ и да нишани“. Император се зауставио поред кочија да обуче капут и у том тренутку је Комисаров ударио Каракозова по руци, тако да је метак одлетео у ваздух. То је касније посведочио руски генерал Едуард Тотлебен који је био у тој гомили.

„Ја сам осећао тугу и бол зато што мој народ умире, па сам одлучио да уништим злога цара и да сам умрем за свој драги народ“ – писало је у прокламацији пронађеној у џепу Дмитрија Каракозова. Када га је народ ухватио император га упита: „Зашто си покушао да ме убијеш?“ „Ви сте обманули свој народ. Обећали сте му земљу, али је нисте дали“, одговорио је Каракозов, мислећи на укидање кметства из 1961. године, када су сељаци ослобођени, али су сопствену земљу морали да откупе од државе. Испоставило се да је Каракозов члан терористичке организације која је планирала да подигне револуцију убиством руског цара.

Каракозов је осуђен на смрт и погубљен у септембру 1966. године, а царев спасилац Осип Комисаров је награђен племићком титулом. Увече тога дана када је спасао императора Комисаров је са почастима примљен у Зимском дворцу. Цар Александар II га је поздравио и загрлио.

Други покушај: Експлозија пиштоља

Руски цар Александар II преживео је покушај атентата 1867. у Паризу када се у кочијама враћао са војне смотре заједно са француским императором Наполеоном III.

Legion Media

У мају 1867. године Александар II са синовима Владимиром и Александром (будућим Александром III) био је у Паризу на Светској изложби 1867. Једном приликом, када су руски император, његови синови и Наполеон III у кочијама кренули са хиподрома Лоншан, кочијама је притрчао 21-годишњи Пољак Антон Березовски и пуцао у императора из близине.

Међутим, пиштољ Березовског је експлодирао, повредивши му руку и променивши путању метка. Метак је погодио једног коња. Гомила присутних људи је одмах ухватила Березовског. Он је на саслушању све признао и изјавио да је убиство императора планирао у име ослобођења своје отаџбине Пољске. Тада је Пољска била део Руске империје, а само 4 године пре тога (1963) бескомпромисно је угушен устанак Пољака против руске владавине. Породица Березовског је протерана, а он је одлучио да се освети. После 40 година проведених на робији ослобођен је 1906.

Трећи покушај: Пуцњеви у покрету

Напад револуционара Александра Соловјова на императора Александра II Романова, 14. април 1879, Санкт Петербург, Русија. Гравира из часописа „L'Illustrazione Italiana“ (4. мај 1879).

Getty Images

Другог априла 1879. године император Александар II се по обичају шетао око Зимског дворца без икаквог обезбеђења. Он је тај обичај наследио од оца Николаја I, који је готово увек шетао кроз престоницу потпуно сам, па је и његов син излазио у такве шетње, чак и после два покушаја да се на њега изврши атентат.

Тада је на кеју реке Мојке у императора пуцао 32-годишњи племић и бивши државни чиновник Александар Соловјов. Био је удаљен од цара само 12 корака. Соловјов је био члан револуционарне организације „Земља и слобода“ (од које је касније настао први терористички кружок „Народна воља“). Први пуцањ је био непрецизан, метак није погодио императора, па се овај дао у бекство (вероватно је то био први такав случај у руској историји!).

Напад револуционара Александра Соловјова на императора Александра II Романова, 14. април 1879, Санкт Петербург, Русија. Гравира из часописа „L'Illustrazione Italiana“ (4. мај 1879).

Getty Images

Соловјов је појурио низ улицу за Александром II и још два пута опалио из још веће близине. После трећег пуцња жандар је стигао Соловјова и ударио га сабљом тако снажно да се оштрица искривила! Али Соловјов је успео да опали још једном и да му измакне. Пети пут је опалио у правцу гомиле људи која га је јурила и на крају ухватила.

Александар Соловјов је на саслушању изјавио да је дејствовао самостално, али „у духу програма своје партије“. Обешен је три дана касније у Санкт Петербургу. Погубљење је посматрало 70.000 људи.

Четврти покушај: Дигнут у ваздух погрешан воз

Неуспели покушај атентата на императора Александра II. Сцена после експлозије императорског воза на прузи код Москве, 1. децембар 1879.

Legion Media

Чланови организације „Народна воља“ су знали да ће у новембру 1879. године император са породицом и свитом после одмора на Криму кренути назад у Петербург преко Москве. Императорски воз је обично ишао 30 минута иза првог воза, у коме је био пртљаг царске породице и свите, тј. дворских дама, слугу, итд.

Терористи су подметнули три бомбе на прузи којом је требало да прође императорска композиција: прву код Одесе, другу код Александровска у Запорошкој области (Украјина) и трећу код Москве. Воз је, међутим, изменио путању и није прошао кроз Одесу, а друга бомба код Александровска је отказала.

Даље се успут композиција са пртљагом задржала код Харкова из техничких разлога, а императорски воз је отишао напред. Терористи нису то знали и зато су, наравно, пропустили први воз и вребали следећи. Бомба је експлодирала 19. новембра управо у тренутку када су то хтели терористи, тј. испод четвртог вагона другог воза. Али воз је био погрешан! Уместо вагона Александра II дигнут је у ваздух вагон који је служио као складиште воћа, тако да нико, срећом, није погинуо.

Пети покушај: Преурањена експлозија у дворцу

Император Александар II после експлозије увече 17. фебруара 1880. Из „Le Monde Illustré“, 1880. Налази се у збирци Националне библиотеке Француске. Уметник Фредерик де Хенен (1853-1928).

Getty Images

Чланови „Народне воље“ су покушали да „дохвате“ императора и у његовој сопственој кући, тј. у Зимском дворцу. У септембру 1879. године, још пре неуспешног дизања воза у ваздух, Степан Халтурин, 22-годишњи бивши сељак који је пропагирао револуцију, запослио се као столар у Зимском дворцу и изнајмио собу за становање у дворском подруму. Он је неприметно доносио динамит у подрум. У фебруару 1880. године већ је скупио око 32 килограма експлозива.

Халтурин је 5. фебруара 1880. године активирао експлозив у својој соби, два спрата испод трпезарије у којој је император у том тренутку требало да руча са кнезом Александром од Хесена (претком кнеза Филипа и братом Александрове супруге, царице Марије). Али кнез је каснио пола сата, а Степан Халтурин то није знао. У експлозији је погинуло 11 припадника обезбеђења на спрату испод трпезарије и повређено још 56 људи, али су император и његова породица остали неповређени.

Халтурин је успео да побегне, после чега је наставио своје револуционарно деловање. Обешен је у Одеси 1882. године због учешћа у убиству војног тужиоца у Кијеву. Занимљиво је што му је пошло за руком да скрива свој идентитет до саме смрти.

* * *

Портрет Александра II, рад руског уметника Константина Маковского (1839-1915). Цар је у војној униформи са цигаром у једној руци док другом руком милује пса.

Getty Images

Било је још покушаја да се изврши атентат на цара Александра II. У првом случају је бомба подметнута испод моста којим је император требало да прође у кочијама, али је терориста погрешно запамтио време у које ће се до десити, па се у том тренутку није налазио на лицу места.

Александр II (1818-1881), руски цар од 2. марта 1855. до убиства 1881.

Getty Images

Други покушај је требало да буде изведен 1. марта 1881. године. Терористи су направили подземни пролаз испод улице којом је требало да прођу царске кочије. Хтели су да поставе мину, али је путања кочије промењена. Припадници „Народне воље“ су сазнали за ту промену па су одлучили да нападну императора ручним гранатама. Нажалост, то им је пошло за руком. Овде сазнајте више о томе.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!