Десет најчешћих питања о Русији

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Зашто се Русија зове Русија?

Име земље Русија потиче од речи „Русь“; међутим, тачно порекло ове речи је непознато. Неки историчари тврде да „Русь“ потиче од римске речи „ross“, што значи „црвено“. Друга верзија сугерише да „Русь“ потиче из скандинавских језика и да је коришћена за описивање Словена којима су владали викинзи (Рјуриковичи). 

2. Ко је био први руски владар?

Рјурик, 1672.

"Царский Титулярник" / Public Domain

Верује се да је Рјурик, варјашки кнез, позван да влада градом Новгородом у Русији око 862. Иако је Рјурик полулегендарна фигура (и могло је бити неколико људи повезаних са овим именом), сматра се оснивачем династије Рјурикович. Кнежеви Рјуриковичи владали су разним деловима Русије и ратовали су једни са другима све док се власт није консолидовала у Москви. 

3. Зашто је дошло до монголско-татарске инвазије?

Сергей Иванов / Музей истории Москвы / Public Domain

Такозвана монголско-татарска инвазија на руске земље започела је у 13. веку као део тоталног освајања Монголског царства, на челу са Џингис-каном. Огромна војска Монголског царства освојила је земље од Кине до савремене Мађарске, укључујући руске кнежевине. Монголи су руске кнезове опорезовали и лишили их политичке независности. 

Међутим, убрзо се Монголско царство распало и руске земље су на крају потпале под утицај Златне Хорде, једног од остатака Монголског царства. У 14. веку руски кнезови су почели да се супротстављају Хорди и 1380. године, у Куликовској бици, први пут победили ординску војску. Век касније, 1480. године, зависност од Хорде окончана је битком код Угре. 

4. Ко је био први руски цар?

Иван IV Васиљевич

Х. Вайгель / Public Domain

Иван IV Васиљевич, такође познат као Иван Грозни, био је први велики кнез Москве који је крунисан и помазан на царство. Реч „цар“ је изведена из латинске титуле за римске цареве – „Цезар“. У староисточнословенском се јавља у 11. веку. Користила се за означавање библијских и древних краљева, византијског цара и канова Златне Хорде. 

Цариград су заузеле Османлије 1453. године, што значи да више није било византијског „цара“, а 1480. године Златна Хорда је отерана у бици код Угре. Московска држава је постала независна, а њен владар суверен. Такав владар би се у очима Руса могао назвати царем. Године 1547. Иван Васиљевич, син великог кнеза Москве Василија III, крунисан је за првог цара целе Русије. 

5. Колико је владајућих династија било у Русији?

Russia My History historical park

Било их је само две. Династија Рјуриковича окончала је своју владавину у 16. веку, када цар Фјодор Иванович (син Ивана Грозног) и његова жена Ирина Годунова нису оставили престолонаследника. Уследила је династичка криза, позната као Смутно време. Неколико царева је кратко време владало Русијом – Борис Годунов, Лажни Дмитриј I, као и Василиј Шујски. Међутим, само је Шујски био Рјурикович и, након његове смрти, Русија није имала принчеве из ове династије који би могли да заузму престо. 

После Смутног времена, Руси су сазвали Земски сабор („земаљска скупштина“), неку врсту парламента тог времена, да би изабрали новог цара. Међутим, избор су већ раније направиле владајуће елите. Нови цар, Михаил Фјодорович Романов, био је далеки рођак Фјодора Ивановича. Тако је на власт дошла династија Романов, која је окончала своју владавину 1917. године абдикацијом последњег цара Николаја II. 

6. Зашто је Москва постала главни град Русије?

Црвени трг, Москва, 1801.

Федор Алексеев / Третьяковская галерея / Public Domain

Москва је већ у 12. веку била тврђава и трговачко средиште, захваљујући својој локацији – релативно близу Волге, главне трговачке и транспортне артерије Русије у средњем веку. Земље североисточне Русије, укључујући Москву, Владимир, Суздаљ, биле су релативно мирне и стабилне током монголско-татарске инвазије, која је сломила Кијевску Русију и кнежевине Јужне Русије. Због тога је после 13. века Москва јачала и јачала. У 14. веку московски кнежеви су успели да надмаше све остале кнезове Рјуриковича и постану велики кнезови Владимира и Москве. 

Кнез Дмитриј Донски, који је победио Татаре у Куликовској бици, био је московски кнез. Године 1389. Владимир, град који се сматрао „главним“ руским градом, додељен је московским кнезовима као њихова наследна својина. Од тада се Москва сматрала главним градом руске земље. Када је руска земља постала независна од Златне Хорде у 15. веку, московски кнезови су постали њени владари, а када је 1547. године Иван Грозни крунисан за цара, држава је добила име Московско царство. 

7. Зашто је престоница премештена у Санкт Петербург?

Казањски сабор, Санкт Петербург, 1821.

Б. Патерсен / Public Domain

Престоницу је из Москве у Санкт Петербург 1712. пренео Петар Велики. Петар је ратовао против Шведске за излаз на Балтичко море – Северни рат (1700-1721) и Русија је током овог рата успела да се домогне земаља које су припадале Шведској – савремена област Санкт Петербурга. 

Петар је основао Санкт Петербург као главни град на обалама Балтичког мора – јер је Москва била превише дубоко у руској земљи да би обезбедила брзу и сигурну трговину и одржавала политичке односе са Европом. Петар је желео да његови страни гости стигну брже, морем. Такође, Петру се није допало традиционално, углавном азијско, планирање и архитектура Москве. Желео је да његова нова престоница изгледа више европски. Петар је позвао сву своју владајућу елиту у Санкт Петербург преневши тамо краљевски двор 1712. године.  

8. Зашто се Москва и Санкт Петербург и даље називају „две престонице“?

Храм Василија Блаженог у Москви и храм Спаса на крви у Санкт Петербургу

Legion Media

Без обзира на кратак период између 1728. и 1732. године, када се престоница (и двор) вратила у Москву, Санкт Петербург је остао главни град до 1918. Међутим, да би били крунисани, руски цареви су ипак путовали у московску Успенску катедралу, тако да је Москва у том периоду задржала назив „Стара престоница“. 

Када је Москва поново постала престоница 1918. под бољшевицима, Петербург (који је преименован у Петроград, а после Лењинове смрти 1924. у Лењинград) постао је познат као „Северна престоница“. 

9. Како се називао руски владар? Кнез, цар, император?

Russia Beyond (Sputnik, Третјаковска галерија)

Први познати владар руских земаља, Рјурик, традиционално се назива „кнезом“, као и сви други познати владари после њега. Недостатак историјских извора нас спречава да схватимо ко је заиста био први кнез у Русији и да ли је поред Рјуриковича постојало још кнежевских династија. 

Међутим, до тренутка када је монголско-татарска инвазија завршена, владар руских земаља је називан „велики кнез Москве“. После 1547. године на челу Русије је био цар Москве и целе Русије. 1721. године, након победе у Северном рату, сенат Русије је дао цару Петру титулу императора и створена је Руска империја. 

10. Ко је најдуже владао Русијом?

Иван Грозни

Клавдий Лебедев / Public Domain

Најдуже је владао први руски цар Иван Грозни (1530-1584). Постао је велики кнез Москве 1533. са само три године, након смрти свог оца Василија III Московског. До 1547. владао је само формално, при чему је већину одлука доносила бојарска аристократија. Године 1547, са 16 година, крунисан је за цара целе Русије и почела је његова права владавина. 

Иван је умро 1584. године у 54. години. Владао је земљом 50 година и 3 месеца.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!