Пет чињеница о руској застави

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Застава се појавила за време Петра Првог

Застава московског цара 1693.

Public domain

Историчари сматрају да се руска застава појавила 1668. године. Први њен прототип је истакнут на првом руском броду „Орао“ још у време цара Алексеја Михајловича, али се не зна како је тај прототип конкретно изгледао и како су биле поређане пруге. У изворима се помиње само да је за заставу искоришћено платно црвене, беле и плаве боје.

Садашњи изглед заставе настао је у време Петра Првог. Платно са белом, плавом и црвеном пругом звало се „застава цара Московског“. Управо такав примерак из 1693. године са двоглавим орлом најстарији је који се сачувао до данашњег дана. Та застава је први пут истакнута на броду „Свети Петар“. Касније је за ратне бродове уведена другачија морска застава, а триколор је по указу Петра Првог подизан на свим трговачким и другим цивилним бродовима, између осталог и на бродовима морепловаца и шпедитера.

2. Није коришћена скоро 70 година

Цар Николај II је прогласио бело-плаво-црвену заставу као националну заставу Русије 1896. године.

Бело-плаво-црвена застава је постала државни симбол тек у време цара Николаја II. Власт је одлучила да обнови ту „исконску руску“ националну заставу као симбол јединства новог цара са народом. Међутим, после револуције 1917. године бољшевици су укинули тробојку, као и све остале симболе Империје. За боју нове совјетске земље изабрана је револуционарна црвена боја. Црвена застава са српом и чекићем је 1922. године званично проглашена за заставу СССР-а као симбол херојске борбе совјетског народа за изградњу социјализма и комунизма под руководством КПСС-а. Руска тробојка ће се вратити на сцену тек током 1990-их.

3. Поново је уведена 1991. године, после распада СССР-а

Протести пред Белом кућом у Москви у августу 1991. Председник Русије Борис Николајевич Јељцин (са заставом).

Игор Михаљов/Sputnik

Дан државне заставе Руске Федерације је 22. август. Сматра се да је то датум повратка историјској тробојци у новијој историји. У СССР-у је 18-21. августа извршен такозвани августовски пуч, тј. покушај државног преврата. Тада је група партијских функционера, такозвани Државни комитет за ванредну ситуацију (ГКЧП), сам себе прогласио за нови орган који управља земљом, а један од циљева је био спречавање распада СССР-а. Отпор је пружило руководство Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике на челу са њеним председником Борисом Јељцином. Он се обратио народу рекавши да такви методи са применом силе „враћају нас у епоху хладног рата и изолације Совјетског Савеза од светске заједнице“.

Испред Дома владе окупиле су се хиљаде људи, а Борис Јељцин је подигао управо ту руску бело-плаво-црвену тробојку. ГКЧП је доживео пораз 22. августа, а три године касније Јељцин је тај датум прогласио за дан националне заставе.

Овде прочитајте више о разлозима распада СССР-а? 

4. Постоји посебан закон о застави

Војници на церемонији полагања заклетве у Олимпијском парку у Сочију.

Михил Мокрушин/Sputnik

Први закон о застави донео је Борис Јељцин 1993. године, а Владимир Путин је 2000. године потписао Федерални уставни закон „О Државној застави Руске Федерације“.

У закону је стриктно прописано како застава мора да изгледа: „Државна застава Руске Федерације је правоугаоно платно од три једнаке хоризонталне пруге: горње беле, средње плаве и доње црвене боје. Однос ширине заставе према њеној дужини је 2:3“, пише у закону.

Законом је прописано где застава може и где не може бити приказана. Застава је увек подигнута изнад државне установе федералног значаја. Она је званичан симбол Руске Федерације, а региони га могу користити као основу својих застава.

У данима жалости на врх државне заставе причвршћује се црна трака. За ругање застави и њено скрнављење предвиђена је кривична одговорност и затворска казна.

5. Значење боја није потпуно јасно

Public domain

У 19. веку се сматрало да бела боја означава слободу, плава боју Пресвете Богородице, а црвена је боја државне власти. Не зна се тачно који смисао је Петар I придавао бојама заставе. Постоји мноштво верзија о значењу сваке појединачне боје и целе композиције.

Једна од најпопуларнијих верзија гласи да бела боја значи мир и чистоту, плава веру и поштење, а црвена снагу, храброст и крв проливену за отаџбину.

Овде прочитајте детаљније о томе шта симболизују боје руске заставе?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!