Где су гробнице руских царева?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Архангелски храм, Москва – цареви и царице Московског царства

Архангел Михаил се по традицији поштује као покпровитељ војника. Кнезови и цареви из династије Рјуриковича били су војсковође, па је и храм посвећен Архангелу Михаилу постао прва гробница московских владара. Подигнут је у Москви 1247-1248. године, а 1333. је по наредби кнеза Ивана Калите на том месту подигнут храм од белог камена.

Затим је 1505-1508. храм поново обликовао италијански архитекта Алојзио Нови, направивши више места за царске гробнице. Бољшевици су 1918. године затворили храм, али га нису срушили због његовог огромног историјског значаја.

Архангелски храм има 56 гробница. Владари су у саркофазима од белог камена сахрањивани у земљи испод пода цркве. Изнад су постављани надгробни споменици од цигле са плочама покривени бронзаним поклопцима. Иван Калита је први московски владар који је овде сахрањен, а последњи је император Петар II, који је умро 1730. године.

На ово место су 1929. године пренете гробнице руских царица и великих кнегиња из срушеног женског манастира Вазнесења Господњег у Московском кремљу.

Смоленски храм Новодевичјег манастира, Москва – ћерке московских владара

Новодевичји манастир је 1524. године основао велики кнез московски Василије III. То је вероватно био најпознатији манастир у целој Русији. Он је служио и као место заточеништва женских чланова руских царских породица.

Руске царице и њихове ћерке често су склањане у манастире јер Руска православна црква није лако давала благослов за развод. У Новодевичјем манастиру је била затворена Софија, сестра Петра Великог која је била регент и покушала је да заузме трон 1689. године. Умрла је 1704. године, сахрањена је у Смоленском храму Новодевичјег манастира.

Ту је сахрањена и Петрова прва жена Јевдокија Лопухина, као и његове сестре Јевдокија и Катарина. У манастиру има и других гробница, између осталих гробница Ане, ћерке Ивана Грозног која је умрла када је имала само годину дана, и гробница Григорија Захаријева, претка династије Романов.

Храм Благовештења Александро-Невске лавре – Романови

Храм благовештења Александро-Невске лавре пројектовао је италијански архитекта Доменико Трезини. То је најстарији храм у Санкт Петербургу. Градња је почела 1717. године а приземље је пројектовано као гробница чланова царске породице и високих великодостојника.

Прва је овде сахрањена царица Прасковја Салтикова, жена цара Ивана V. Било је то 24. октобра 1723. године. Касније су у на истом месту сахрањени Петрова сестра Наталија и њен малолетни син Петар (1715-1719). Синови и кћери Катарине II, Павла I и Александра I који су се упокојили још као деца такође су сахрањени у Благовештенском храму.

Овај храм је био почасна гробница хероја, познатих великодостојника и других истакнутих личности које су служиле Русији. Међу њима су чувени војсковођа Александар Суворов и познати просветитељ Иван Бецки.

Храм светих апостола Петра и Павла, Санкт Петербург – Романови

Храм светих апостола Петра и Павла послужио је као гробница Романових стицајем непланираних околности. Наиме, у њему је 1715. године сахрањена Наталија, двогодишња ћерка Петра Великог и Катарине Прве, јер је Санкт Петербург још увек био у изградњи и недовршени храм је био једино достојно место за гробницу царске кћери. У истом храму је затим 1718. године сахрањен и Петров неславни син Алексеј.

А кад је 1731. године овде сахрањен Петар Велики храм је постао гробница и других руских императора, све до Александра III. Изнад сваког гроба стоји саркофаг од белог мермера са бронзаним позлаћеним крстом. Саркофаге руских императора и императорки красе двоглави орлови.

Бољшевици су 1918. године убили последњег руског цара Николаја II и његову породицу. Посмртни остаци су остали неидентификовани у Јекатеринбуршкој области до 1990-их, када су ексхумирани и генетском експертизом је утврђено да припадају члановима царске породице. Сахрањени су 17. јула 1998. године, 80 година након убиства, у засебној гробници храма светих апостола Петра и Павла.

Гробница великих кнезова

Посебна гробница на територији Петропавловске тврђаве је Гробница великих кнезова, где су сахрањивани они велики кнезови и велике кнегиње из Дома Романових и чланови царске породице који нису крунисани.

Ова гробница није храм, него маузолеј, мада је спојена са Петропавловским храмом. Објекат је пројектовао Давид Грим 1896. године, а изградња је трајала од 1896. до 1908. са циљем да се из Петропавловског храма изнесу поједини посмртни остаци Романових који нису били владари јер у храму је било све мање места за нове сахране.