Откривени, али не и сломљени: Три совјетска обавештајца у немачким шакама

Russia Beyond (Photo: Public domain; Archive photo)
Они су издржали стравична мучења, али нису издали отаџбину и спасли су животе неколико стотина других обавештајаца.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Владимир Молодцов

Владимир Александрович Молодцов, Херој Совјетског Савеза.

Пре почетка рата против нацистичке Немачке Владимир Молодцов је био на руководећој функцији у совјетској спољној обавештајној служби. Међутим, када су немачке трупе ушле у СССР морао је да дејствује као диверзант.

У јулу 1941. године Молодцов је упућен у Одесу да тамо организује партизански покрет и да руководи диверзантским и обавештајним деловањем у непријатељској позадини уколико град буде окупиран. У то време се на „бисер покрај мора“ устремила 4. румунска армија уз подршку неколико немачких јединица и формација.

Совјетске трупе су пружале отпор у Одеси све до средине октобра. Чим су 16. октобра прве непријатељске јединице ушле у град, одмах су се нашле на удару партизанских одреда које је припремио Владимир Молодцов. Већ 22. октобра је дигнута у ваздух румунска команда и тада је погинуло неколико високих официра, а међу њима и тек именовани командант града Јон Глогожану.

Одред В.А. Молдоцова креће на задатак из Одеских катакомби.

Исте године 17. новембра дигнут је у ваздух румунски воз на станици „Застава“. Том приликом је погинуло неколико стотина официра румунске армије и функционера градске владе у окупираној Одеси. Илегалци су уништавали комуникације и железничке пруге, изводили диверзије у луци и усмеравали совјетску авијацију на стратешки важне циљеве.

Ти одреди су се скривали у одеским катакомбама – разгранатом систему бивших каменолома испод града. Немци и Румуни су концентрисали 16.000 војника на овом подручју са циљем да истерају илегалце из подземља, али нису у томе успели.

Молодцов је ухваћен 9. фебруара 1942. године када га је одао један члан одреда. Мушки је издржао сва мучења и све време ћутао као заливен. Огласио се само једном, када су му Румуни изрекли смртну казну и понудили да тражи помиловање. „Ја сам Рус, на својој сам земљи и немам намеру да молим непријатеља за милост!“, рекао је тада Владимир Александрович. Стрељан је 12. јула исте године.

2. Виктор Љагин

Виктор Александрович Љагин, Херој Совјетског Савеза.

У јесен 1941. године Виктор Љагин је по задатку добијеном из Москве стао на чело илегалног покрета у окупираном граду Николајеву на обали Црног мора. У то време је овај совјетски капетан државне безбедности већ имао богато искуство обавештајног деловања у САД.

Град Николајев је захваљујући Љагину и његовим друговима постао прави пакао за Немце. Совјетске групе су бројале укупно неколико стотина људи, а уништиле су читав низ стратешки важних објеката, између осталог и аеродром са 20 авиона, војна складишта и возни парк са тридесетак камиона.

Поред тога, они су редовно слали у Москву драгоцене обавештајне податке о непријатељском гарнизону и интензивно су вршили агитацију међу житељима града, позивајући их да устану у борбу против Немаца.

Николајев за време окупације.

Почетком 1943. године николајевска илегала је била готово у потпуности уништена, а Виктор Љагин је доспео Немцима у шаке. Саслушавали су га и мучили, али он није одао илегалце који су остали на слободи, тако да су ови наставили своју борбу све до ослобођења града у марту 1944. године. Обавештајац није дочекао тај дан – стрељан је 17. јула 1743. године.

3. Алиме Абденанова

Алиме Абденанова

У јесен 1943. године совјетска команда је озбиљно почела да размишља о ослобођењу Крима. Пред почетак офанзивних операција било је неопходно да се на том подручју формира разграната мрежа агената, а управо на том пољу је било великих потешкоћа.

Окупатор је масовно одводио становништво на рад у Трећи рајх, а житељи који су остали код куће били су троструко евидентирани, а слобода кретања им је била огранчена. Полуострво је Немцима било као на длану, па је у таквим условима било крајње тешко убацити обавештајце на Крим.

Приказ мреже агентурног центра „Баст“ на Криму, 1943-1944.

Алиме Абденанова је била међу онима који су успели да се убаце. Ова Кримска Татарка родом из града Керча на источном рубу Крима била је резидент обавештајног одељења Штаба Приморске армије. Ноћу између 2. и 3. октобра искрцала се падобраном близу села Џермај-Кашик, где су живели њени рођаци.

Абденанова је један део житеља тог села успела да уједини у илегалну групу „Даја“, која је под њеним руководством мотрила на кретање непријатељских трупа и војног транспорта, а такође је прикупљала податке о немачким утврђеним одбрамбеним положајима.

У фебруару 1944. године, после пет месеци успешног обавештајног рада, Алиме је откривена и ухваћена. Немци су двадесетогодишњу девојку бацили на страшне муке. Унаказили су јој лице, почупали косу и нокте, и поломили ноге и руке. Али нису успели да извуку од ње никакве информације.

Алиме Абденанова је стрељана у Симферопољу 5. априла 1944. године, недељу дана пре него што ће Црвена армија ослободити град.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“