Од Ивана Грозног до Владимира Путина: Руске и совјетске специјалне службе

Русија је, као и многе друге земље, вековима имала специјалне службе. Иван Грозни (владао од 1533-1584) био је први владар који је основао сопствену специјалну службу – страшне опричнике, највернију цареву гарду чији је задатак био да се обрачунава са непријатељима. Они, додуше, нису много личили на данашње обавештајне или контраобавештајне службе, јер је то био 16. век.

Династија Романов је такође имала средства за контролу становништва и гушење револуционара. Један од примера је „Охрана“ (Одељење за очување јавне безбедности и поретка). Та служба је функционисала доста дуго (мада можда и не тако добро с обзиром да је почетком 1900-их члан те организације Јевно Азеф био двоструки агент који је организовао терористичке нападе и убиство неколико функционера).

Јевно Азеф

Legion Media

Па ипак, те службе нису спречиле бољшевике да узурпирају власт 1917. године и сруше царску власт.

Чекисти

Чим су растурили стари систем безбедности бољшевици су почели да изграђују свој сопствени. Тако је крајем 1910-их рођена нова „линија“ совјетских специјалних служби: ВЧК¬-ОГПУ¬-НКВД-КГБ.

Феликс Дзержински

Mary Evans/Global Look Press

Први је на челу такозваних „Чекиста“ (тај надимак је био популаран у читавој Источној Европи независно од званичног назива службе) био Феликс Дзержински, лични Лењинов пријатељ. Он је био суров, темељит и непоштедан. О њему се још увек много дискутује. Чак и данас је Лубјански трг у Москви, где је до 1990-их стајао споменик Дзержинском, и даље „мрачно средиште“ Москве које улива страх многим Русима.

Од свог оснивања ВЧК је био усредсређен на борбу против антисовјетских страних агената. Британски писац и шпијун Самерсет Мом није могао да спречи Октобарску револуцију 1917. године. Осам година касније чекисти су стрељали Сиднија Рејлија, „шпијуна Његовог Величанства“ (прототип Џејмса Бонда, који је, узгред, рођен у породици руских Јевреја).

Тајне мисије и прљаве игре

Совјетске специјалне службе су посебно биле склоне да се обрачунавају са људима које је свемоћна Комунистичка партија третирала као непријатеље државе. Тајни агенти су чак и у иностранству пронашли и убили неколико лидера Белог покрета и националиста, и, наравно, Лава Троцког, бившег Стаљиновог ривала међу бољшевицима.

Шеф Народног комесаријата за унутрашње послове Лаврентиј Берија са Стаљиновом ћерком Светланом.

Sputnik

Репутација совјетских специјалних служби још увек је доста мрачна с обзиром да су управо оне спроводиле Стаљинове чистке у којима је од 1930. до 1953. године затворено 3,8 милиона људи, а 786.000 је осуђено на смрт. Звучи парадоксално, али су и сами шефови чекиста били често хапшени, осуђени и стрељани. То се, на пример, догодило са Хенриком Јагодом, Николајем Јежовом и Лаврентијем Беријом, тројицом шефова ОГПУ-НКВД у Стаљиновом периоду.

Тајни агенти

Док су се безбедносне службе бориле против непријатеља (стварних и замишљених), агенти обавештајне службе су били више оријентисани на међународни ниво, како у ратним, тако и у мирнодопским условима. Током Другог светског рата Совјети су организовали десетине успешних операција које су допринеле победи над нацистима.

Совјетски обавештајац Николај Кузњецов.

Петар Здоровило/TASS

Један од најефикаснијих агената био је легендарни Николај Кузњецов. Он је дејствовао у непријатељској позадини и слао је Москви важне податке. Његов шеф је био Павел Судоплатов, „Стаљинов шпијун“ који је координисао рад многих агената и организовао операције које су допринеле поразу Немачке у Стаљинградској бици. Постојала је и организација СМЕРШ („Смрт шпијунима“). Она се ефикасно супротстављала немачкој обавештајној служби током рата.

Легенде шпијунаже

Хладни рат је почео одмах после Другог светског рата и донео са собом нове задатке тако да су се шпијуни морали прилагодити раду у илегали. Никада се није знало за кога се може испоставити да је руски агент, од Маргарите Коњенкове у коју је био заљубљен Ајнштајн до амбасадора Костарике у Италији (право име Јосиф Григулевич). Легендарни шпијун је био Јуриј Дроздов (1925 – 2017). Када се вратио у Москву он је координирао рад тајних агената.

Генерал Јуриј Дроздов.

Спољна обавештајна служба РФ

Совјетски агенти су били чувени као вешти шпијуни. Прислушкивали су чак и Френклина Рузвелта на Техеранској конференцији 1943. године и америчку амбасаду у Москви.

Са друге стране, ЦИА и друге западне специјалне службе стално су биле конкуренција совјетским колегама. Током Хладног рата многа места у Москви су била права „ратишта“ совјетске и америчке обавештајне службе. Колекција предмета које је КГБ конфисковао од западних шпијуна врло је специфична – штапови са оштрицама, пиштољи скривени у лампама и сл.

Наравно, нису сви припадници КГБ-а били привржени и лојални својој служби. С времена на време понеко би пребегао у западне земље (на пример, Олег Гордијевски је пребегао у Велику Британију).

Како сада стоје ствари?

И КГБ и Совјетски Савез су одавно престали да постоје, али је њихово наслеђе и данас присутно у Русији. Као што многи знају, председник Русије Владимир Путин је био официр КГБ-а и радио је у Источној Немачкој током 1980-их. И многе друге угледне личности у Русији су у прошлости имале везе са КГБ-ом.

Владимир Путин

Global Look Press

Данас су специјалне службе активне као никада раније. Најпознатија међу њима је ФСБ (Федерална служба безбедности), наследница КГБ-а, али постоје и друге безбедносне службе, на пример ФСО (Федерална служба обезбеђења) која обезбеђује најважније људе у Русији. Оне настављају са радом, али је све теже сазнати било шта о њиховим операцијама јер се све држи у тајности.

Ако мислите да сте прави експерт за руске безбедносне службе пробајте да одрадите наш специјални тест!

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!