Љубав на нуклеарни погон: Како је Стаљинова шпијунка постала Ајнштајнова љубавница

Алберт Ајнштајн је гајио романтичне односе са Маргаритом Коњенковом (на левој фотографији и са њим на десној), за коју се испоставило да је совјетски тајни агент.

Алберт Ајнштајн је гајио романтичне односе са Маргаритом Коњенковом (на левој фотографији и са њим на десној), за коју се испоставило да је совјетски тајни агент.

Getty Images
После првог брака са математичарком, Српкињом Милевом Марић, и другог брака са јеврејском рођаком Елзом, стари Ајнштајн је „доспео у шаке” заносној Рускињи Маргарити Коњенковој, која је, игром случаја или стицајем околности, била совјетска шпијунка. И све то у време када су САД увелико правиле атомску бомбу...

Жена познатог вајара Маргарита Коњенкова (1895 – 1980) освојила је срца многих мушкараца у Русији и иностранству, укључујући и Алберта Ајнштајна. Коњенкова је била последња љубав великог научника, али је била одана совјетској обавештајној служби и користила је своју блискост са Ајнштајном да помогне Москви.

„Недавно сам опрао косу без ичије помоћи, али нисам баш најбоље то урадио. Ја нисам баш тако пажљив као ти“, писао је Алберт Ајнштајн Рускињи Маргарити Коњенковој коју је волео, и која се у то време (1945) вратила у СССР. Најпознатији физичар није могао да се навикне на живот без ње: „Овде ме све подсећа на тебе... свака ситница у мојој отшелничкој келији“.

У Ајнштајновим писмима пронађеним крајем 1990-их пре него што их је један од наследника продао преко аукцијске куће „Сотбис“ (Sotheby's), има доста туге за Коњенковом, али има и доста других података. У писму од 11. новембра 1945. он помиње сусрет са конзулом „по програму“, а тај конзул је био главни совјетски обавештајац у САД.

Колекција писама Алберта Ајнштајна Маргарити Коњенковој, као и њихове фотографије које је објавила аукцијска кућа „Сотбис“.

Заносна Рускиња

Ко је била Коњенкова и како је она удесила сусрет између утицајног научника немачког порекла и совјетског шпијуна само неколико месеци након тога што је Америка створила прво нуклеарно оружје? Маргарита је рођена у удаљеној руској провинцији, касније се преселила у Москву, где је одмах узбуркала многе страсти.

Причало се да су са њом у интимној вези биле звезде попут Фјодора Шаљапина (познатог певача) и Сергеја Рахмањинова (једног од најпознатијих руских композитора). На крају се удала за Сергеја Коњенкова, талентованог вајара за кога се говорило да је „руски Роден“.

„Она је била толико лепа да ми је изгледала као дело великог уметника“, сећао се касније Коњенков.

Вајар Сергеј Коњенков и Маргарита Коњенкова на одмору.

Брачни пар се 1923. године преселио у САД. Маргарита је постала права звезда међу руским досељеницима. Посећивала је многобројне балове и манифестације, а Коњенков је наставио да ствара. Универзитет у Принстону је 1935. године замолио Коњенкова да изваја малу Ајнштајнову бисту, и управо тада се његова жена упознала са овим научником.

Заљубљени Ајнштајн

„Ајнштајн је био необично скроман човек. Шалио се да је он познат само по својој бујној коси“, написала је у својим успоменама Коњенкова и уједно поменула како је физичар волео да прича о својој теорији релативности. Маргарита није у потпуности могла да схвати суштину теорије, али је свакако имала разумевања за њеног аутора.

Алберт Ајнштајн и Маргарита Коњенкова на фотографији непознатог датума.

Када је 1936. године умрла друга Ајнштајнова жена Елза, његови односи са Коњенковом су прерасли у нешто веће од обичног пријатељства. Он је 1939. замолио лекара да јој посаветује боравак у „здравој клими језера Саранак, Њујорк“ (где је живео Ајнштајн).

Маргарита је сваке године проводила по неколико месеци са Ајнштајном близу Саранака, док је њен муж Сергеј радио у Чикагу. Вајар је чак и смислио назив за заљубљени пар. Звао их је: „Алмар“ (Алберт-Маргарита). Како се наводи у Ајнштајновим писмима, њему су били толико драги тренуци проведени са Маргаритом да је био спреман да све учини за њу.

Тајни агент Маргарита

Олег Однокољенко, новинар листа „Независимая газета“ који се бавио везом између Ајнштајна и Коњенкове, изјавио је у интервјуу да је још увек тешко рећи да ли је она заиста гајила искрена осећања према научнику или је само била на задатку, али је свакако извесно да је радила за обавештајну службу.

По речима Павла Судоплатова, генерала обавештајне службе Стаљиновог периода, Коњенкова је била незаменљиви агент у шпијунирању америчког нуклеарног програма, такозваног „Пројекта Менхетн“. „У Принстону се она зближила са утицајним физичарима, Ајнштајном и [Робертом] Опенхајмером... Она је наговарала Опенхајмера да ангажује људе познате по својим левичарским схватањима. Наши агенти су били спремни да раде са њима“, написао је Судоплатов у својој књизи „Специјални задаци“.

За разлику од Опенхајмера, Ајнштајн није био непосредно укључен у „Пројекат Менхетн“, али истраживачи сматрају да је он могао сазнати много тога о нуклеарном програму САД преко својих бивших студената и колега који су на том програму радили. Совјетском Савезу су, природно, те информације биле потребне.

Питања без одговора

Читава прича још увек има доста тамних мрља, истакао је Олег Однокољенко, али су поједине ствари извесне. Одмах по завршетку Другог светског рата, чим је Хладни рат почео да се захуктава, Коњенкова и њен муж су били принуђени да напусте САД и врате се у СССР.

Сергеј Коњенков и Маргарита Коњенкова у СССР-у.

У исто време се Коњенкова потрудила да се Ајнштајн састане са совјетским конзулом Павлом Михајловом, који је радио за Главну управу совјетске обавештајне службе. Како је истакао Однокољенко, Ајнштајн је то учинио ради Маргарите, знајући да од тог сусрета зависи њена будућност у СССР-у и више пута се састао са Михајловом.

Остаје нејасно о чему су они у тим сусретима разговарали и да ли је научник дао руском обавештајцу неке важне податке. Маргарити је он написао да је учинио све што је могао. Када се брачни пар Коњенков вратио у Москву 1946. године власти су их материјално збринуле, што значи да је по Стаљиновом мишљењу Маргаритин рад био успешан.

Па ипак, и руска и америчка обавештајна служба још увек држе у тајности питања везана за овај случај, и зато није могуће сазнати шта се заправо дешавало у Ајнштајновим контактима са совјетским агентима пре више од 70 година. Јасно је само једно: ни највећи светски умови нису имуни на слабости које потичу из срца.

Прочитајте такође: Легендарне совјетске шпијунке –жене чијој храбрости мушкарци могу да завиде

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још: