Совјетске жене снајперисти: Леди Смрт и Невидљиви ужас

Људмила Павличенко

Људмила Павличенко

архивска фотографија
У време Великог отаџбинског рата стотине хиљада совјетских жена је отишло на фронт да раме уз раме са мушкарцима ратује против нацистичке Немачке. Неке од њих су постале снајперисти и постигле невиђене резултате који су допринели да се ситуација на фронтовима преокрене у корист Русије. „Руска реч“ издваја три напознатије совјетске жене снајперисте Другог светског рата.

1. Људмила Павличенко, Леди Смрт

Сматра се да је Људмила Павличенко била најопаснија жена снајпериста у Великом отаџбинском рату. Ликвидирала је 309 непријатељских војника и официра. Страни новинари су је у ратним годинама звали Ledy Death. О њој су писане песме и снимани филмови. У Совјетском Савезу је њен лик два пута приказан на поштанским маркама.

Павличенкова је имала 25 година када је отишла на фронт као добровољац. Пре ступања у регуларне јединице прошла је само кратак снајперски курс.

Учествовала је у борбама у Украјини за Одесу и Севастопољ. У тим окршајима је срела снајперисту за кога је одлучила да се уда. Међутим, убрзо после добијања дозволе за брак Људмилин несуђени муж је тешко рањен. Умро је у болници. Тај случај је послужио као основа за радњу недавно снимљеног филма о Павличенковој под називом „Битке за Севастопољ“.

Људмила је учествовала у борбама за Севастопољ до самог краја. Град се у врло тешким условима бранио дугих осам месеци. У јуну 1942. је Павличенкова рањена и евакуисана из града.

За мање од годину дана она је ликвидирала три стотине непријатељских војника и официра. Сматра се да су Немци против ње слали своје најбоље стрелце и да је она ликвидирала 36 немачких снајпериста. Медији су саопштавали да је међу њеним непријатељима био и немачки снајпериста који је убио 400 војника.

Када је оздравила, Павличенкова је у оквиру совјетске омладинске делегације отпутовала у САД и Канаду. Тамо ју је примио амерички председник Френклин Рузвелт, а његова супруга Елеонора је организовала за Људмилу путовање по Сједињеним Америчким Државама.

Илустрација: ТАСС Илустрација: ТАСС

У сусретима у САД Павличенкова је позивала савезнике да што пре отворе други фронт у Европи. У Чикагу је изјавила: „Џентлмени, ја имам 25 година. На фронту сам већ ликвидирала 309 фашистичких завојевача. Не чини ли се вама, џентлмени, да се ви сувише дуго кријете иза мојих леђа“. Аамериканци су јој поклонили пиштољ „Колт“, а Канађани пушку „Винчестер“. Певач Вуди Гатри јој је посветио своју песму „Мис Павличенко“.

Људмила Павличенко је 1943. године добила титулу Херој Совјетског Савеза, али се више није враћала на фронт него се бавила обуком снајпериста.

2. Алија Молдагулова

Алија Молдагулова је рођена у Казахстану, али је била у Лењинграду када је почео рат. Сиротиште у коме је васпитавана 16-годишња девојка евакуисано је из опкољеног града у марту 1942. године. Већ у децембру исте године Алија је уписала тек формирану Централну школу инструктора за обуку снајпериста. Тамо је за одличне резултате у гађању добила пушку са угравираним њеним именом, а у јулу наредне године је већ послата на фронт.

Илустрација: ТАССИлустрација: ТАСС

„У августу 1943. године дошла нам је у бригаду жена снајпериста Алија Молдагулова. Она је била крхка и веома симпатична девојка из Казахстана. Имала је само 18 година, али већ до октобра је ликвидирала 32 фашисте“, сећа је једна Алијина ратна другарица.

По њеним речима, девојка из Казахстана је била веома храбра. Поред тога што је била одличан снајпериста, она је и заробљавала немачке војнике, износила са бојног поља рањенике и указивала им прву помоћ.

Алија је погинула у јануару 1944. године приликом ослобађања Псковске области на сверозападу Русије. Очевидци су причали да је она неколико пута подизала саборце у напад са речима: „Браћо, војници, за мном!“. У једном нападу ју је ранио гелер од мине, али се она ипак упустила у борбу прса у прса. Још једном ју је ранио немачки официр, али је успела да убије непријатеља. Алија је затим подлегла ранама које је задобила у том боју.

Ликвидирала је укупно 78 непријатељских војника и официра. Постхумно је добила звање Хероја Совјетског Савеза. Њој је затим у Совјетском Савезу посвећен балет „Алија“, а 1985. године о њој је снимљен играни филм „Снајперисти“.

3. Роза Шањина, Невидљиви ужас

Роза Шањина је била васпитачица у вртићу. У рат је отишла са 19 година, после две године препирке у војном одсеку са молбама да је пошаљу на фронт. И она је као Алија Молдагулова, у јуну 1943. године послата у Централну школу инструктора за обуку снајпериста, коју је завршила са одличним успехом.

Илустрација: ТАСС Илустрација: ТАСС

Њени саборци се сећају како је у априлу 1944. године ликвидирала првог хитлеровца и узвикнула: „Убила сам човека, убила сам човека...“ Међутим, већ у наредних неколико дана је ликвидирала још 9 фашистичких војника, а након месец дана је добила Орден славе трећег степена. За њу су била карактеристична два пуцња у једном даху.

Ускоро је награђена још једним Орденом славе, али другог степена. Роза је била прва девојка која је добила те награде. После тога је постала чувена у целој земљи. О њој је писао фронтовски лист „Уништимо непријатеља“, а московски лист „Огонёк“ је на насловну страну ставио њену фотографију. Страни новинари су је назвали „Невидљивим ужасом Источне Прусије“, јер је она управо тамо ратовала од јесени 1944. године.

Архивска фотографија /  KlimbimАрхивска фотографија / Klimbim

У ратном дневнику је Роза писала да не заслужује сву ту славу. Она је сматрала да је у рату учинила веома мало.

Ратовала је девет месеци. Погинула је у јануару 1945. године, три месеца пре победе, покривајући рањеног командира артиљеријског одељења. Сматра се да је ликвидирала 59 војника и официра немачке армије.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.