Ова Шпанкиња мароканског порекла била је једна од најефиксанијих шпијунки СССР-а. У потпуности предана свом позиву, она је 45 година радила ризичан посао бавећи се широм света шпијунажом у корист СССР-а. У својој тајној каријери она је била толико одана совјетској обавештајној служби да је ради ње жртвовала све у личном животу.
Шеф Социјалистичке Уједињене партије Каталоније Рафаел Видела, совјетски партизан у Другом светском рату Јосе Грос и Африка де лас Ерас Гавилан, 1944.
Информативни биро Спољне обавештајне службе РФАфрика де лас Ерас је била пун погодак за совјетске обавештајце. Са својих 28 година већ је била потпуно посвећена политичкој оружаној борби у Шпанији организујући нереде са применом оружја, скривајући се од власти и борећи се на страни републиканске фракције у шпанском грађанском рату. Совјетима је било најважније то што је она сама себе прогласила за комунисту.
Африку је 1937. врбовао Александар Орлов, совјетски тајни агент у Шпанији. Годину дана касније он је пребегао у САД, тако да је тек врбовани агент био у опасности да буде откривен. Па ипак, Африка је 1937. године добила своје конспиративно име „Патрија“ и свој први задатак из Москве: да прокријумчари велику суму новца из Париза у Берлин.
Путовала је са документима држављанке Канаде, али није успела да пређе границу возом јер је фалсификовани пасош имао једну грешку. Није била ухапшена али је морала да бира: или да прекине опасну мисију или да ризикује живот и изврши задатак. Изабрала је ово друго и успешно завршила мисију. Тако је отпочела њена каријера совјетске шпијунке.
Када је Александар Орлов пребегао на другу страну, совјетска обавештајна служба се уплашила да ће Африка бити откривена па су је довели у Совјетски Савез, у нову отаџбину где раније никада није била.
„Она није хтела да живи у скупим хотелима. ’Ми смо дошли да ратујемо а не да идемо по санаторијумима’, понављала је. Али обавештајна служба није њу заборавила и обезбедила јој је школовање и курсеве. Африка је брзо и некако природно савладала курс за радио-телеграфисту и све остало“, испричала је једна њена колегиница са тих курсева која је дала анонимни интервју листу „Российская газета“.
Совјетски обавештајац Николај Кузњецов у униформи немачког официра.
TASSКада је почео Други светски рат Африка де лас Ерас је у томе видела шансу да оде на прву линију фронта.
„Са великим напором сам успела да се уздржим и да не скачем од радости и вичем на сав глас: ’Ура! Идем на фронт! Ја сам најсрећнија особа на свету!’“, цитирали су тада њене речи.
Африка је отишла на Источни фронт већ као натурализована совјетска држављанка и са великом преданошћу обезбеђивала је радио-везу са партизанским одредом у који је била распоређена.
„Свечано сам се заклела да се нећу жива предати непријатељу и пре него што умрем дићи ћу гранатама у ваздух предајник, кварц и шифре“, цитиране су њене речи.
Ова крхка жена је прошла кроз све тешкоће као и мушкарци у партизанском одреду. Стоички је подносила све стресове и физичке напоре на првој линији фронта, осим једног: будући да је била пореклом из Африке, често није могла да подноси руске мразеве.
„Једном је командир партизанског одреда угледао малу Шпанкињу како сва дрхти и греје руке изнад ватре али не може да их угреје. Кузњецов је одмах скинуо свој џемпер и дао јој, а она онако ситна навукла га је на себе од главе до ногу“, сећа се њена ученица.
И поред тога што је њена страна победила у рату, Африка је изгубила свога вереника, белоруског официра који је погинуо у борби. Туговала је због тога не знајући да ће јој Управа совјетске обавештајне службе организовати лични живот, па чак и брак, према свом нахођењу.
Африка де лас Ерас Гавилан
Информативни биро Спољне обавештајне службе РФОдмах после рата Африка је постала тајни совјетски шпијун. Како се Хладни рат захуктавао, тако је Совјетски Савез ширио своје шпијунске мреже у разним земљама Запада. Африка де лас Ерас је требало да буде један од главних совјетских агената у иностранству.
Текст из књижице ордена СССР.
Информативни биро Спољне обавештајне службе РФОна је ради тога поднела велику личну жртву – прекинула је све везе са пријатељима и члановима породице, па чак и са сестром која је живела у Европи.
Као официр обавештајне службе радила је у Берлину и Паризу, а затим је 1948. године послата у Јужну Америку где је током двадесет година формирала мрежу информатора и управљала њоме, а као параван јој је служила антиквариница у Монтевидеу (Уругвај).
Москва је одлучила да јој обезбеди боље покриће и већу ефикасност па јој је доделила мужа. Наиме, 1956. године јој је саопштено да ће јој се придружити човек који ће играти улогу њеног мужа. Убрзо затим се појавио Ђовани Антонио Бертони, совјетски обавештајац италијанског порекла. Постепено су њихови професионални односи прерасли и у личну интимну везу.
Ђовани Антонио Бертони
Информативни биро Спољне обавештајне службе РФ„Она је без двоумљења прихватила предлог свог руководства и ступила у брак са непознатим човеком. Африка и Бертони су склопили брак на захтев Москве како би олакшали извршавање важних обавештајних задатака, али је њихов брак ипак био срећан“, написао је историчар Владимир Антонов у својој књизи посвећеној совјетској обавештајној служби.
Када јој је партнер и муж умро 1964. године, Африка је као удовица остала да ради у Јужној Америци још три године пре него што ће се вратити у Москву, где је затим обучавала нову генерацију совјетских обавештајаца.
„Моја отаџбина је Совјетски Савез. То је укорењено у мојој свести, у мом срцу. Сав мој живот је везан за Совјетски Савез... Ни време, ни тешкоће у борби нису поколебале моју веру. Напротив, тешкоће су увек биле подстицај и извор енергије за моју даљу борбу. Оне ми дају право да живим са високо подигнутом главом и миром у души. Нико и ништа ми не може одузети ту веру, чак ни смрт“, написала је она, како кажу, у последњим годинама свог живота.
Легендарна и заслужна совјетска шпијунка умрла је 8. марта 1988. године. Пуковник Африка де лас Ерас сахрањена је на Хованском гробљу у Москви.
Овде прочитајте причу о томе како је пребегли совјетски криптограф распалио хладни рат.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
