Како су се Шпанци у Другом светском рату борили за СССР и против њега

Иван Шагин/Sputnik; Министарство одбране Шпаније, Legion media
Хиљаде Шпанаца су прошириле свој грађански рат на територију Совјетског Савеза. Ту су републиканци после пораза у Шпанији најзад могли да се реванширају франкистима.

У пролеће 1939. године окончан је крволочни грађански рат у Шпанији. Многи Шпанци, међутим, нису положили оружје. У светском конфликту који је затим избио Шпанија је прогласила неутралност, али су се хиљаде њених грађана отиснуле на европске фронтове.

Обезбеђење Радничке партије марксистичког јединства чува седиште странке у Барселони 1936. године. У позадини стоји британски писац Џорџ Орвел.

Тако су се Шпанци поново нашли са обе стране барикада. У савезничке армије су људи ступали да се освете Италијанима и Немцима за пропаст Републике којој су ови у великој мери допринели. Немачкој армији, која је извршила инвазију на СССР, приступали су у жељи да се освете комунистима за мешање у шпански грађански рат.

Освета бољшевицима

Сусрет генерала Франка и Адолфа Хитлера на француско-шпанској граници 23. октобра 1940.

Напад Немачке на Совјетски Савез 22. јуна 1941. године изазвао је велико одушевљење у Шпанији. Истога дана је министар спољних послова Серано Суњер саопштио немачком амбасадору у Мадриду да његова земља поздравља тај догађај и спремна је да пружи Трећем рајху помоћ слањем добровољаца.

Група шпанских добровољаца са заставом и кукастим крстом одлази на руски фронт да се бори на страни Немачке у Другом светском рату, 1941.

Једни су хтели да узврате Русима за њихово мешање у унутрашња питања Шпаније, други су искрено мрзели комунизам, а трећи су на тај начин покушали да „искупе“ своју републиканску прошлост. Било је и оних који су потајно били лојални срушеној Републици и надали се да ће на фронту некако успети да пребегну на страну Црвене армије.

Већ 13. јула исте године у Немачку је упућен први ешалон добровољаца од преко 18.000 људи. Они су се против СССР-а борили у склопу 250. пешадијске дивизије, познате као дивизија шпанских добровољаца или „Плава дивизија“. Кроз њу је током рата прошло од 50.000 до 70.000 Шпанаца. Поред тога, на совјетском небу је дејствовала „Плава ескадрила“ која је оборила преко 150 совјетских авиона.

Храбри и недисциплиновани

Застава шпанске „Плаве дивизије“.

Немци нису били начисто са својим шпанским савезницима. Шпанци нису хтели ни да чују за ред и дисциплину, али су зато били лудо храбри. Совјетска команда је у почетку ниподаштавала Шпанце, сматрајући да су они слаба карика у непријатељској одбрани, те је на њих усмеравала своје главне снаге. Испоставило се, међутим, да Шпанци нису баш толико слаби. У борбама током фебруара 1943. године успели су да зауставе бројније совјетске трупе близу села Красни Бор и нису одступили док није стигло појачање. Додуше, имали су огромне губитке.

Казнене експедиције

Војници шпанске „Плаве дивизије“ у Русији.

Па ипак, храброст није једино по чему је „Плава дивизија“ постала позната. Када је од окупатора ослобађано село Дубровка у Новгородској области пронађена су тела совјетских војника које су Шпанци мучили. Црвена армија им је узвратила истом мером.

Франсиско Франко је у јесен 1943. године одлучио да повуче своје трупе из СССР-а. И поред тога је један број Шпанаца одлучио да остане на Источном фронту. Уз све то, из Шпаније су и даље незванично пристизали нови добровљци. Када је Црвена армија јуришала на Берлин, главни град Трећег рајха је бранило 7.000 шпанских војника.

Шпански, совјетски и југословенски генерал

Заробљени припадници „Плаве дивизије“ шпанских добровољаца који су ратовали на страни Хитлерове армије, Велики отаџбински рат 1941-1945.

Десетине хиљада Шпанаца су се раселиле по свету после пада Републике и победе франкиста у Шпанији. Преко шест хиљада људи (углавном комуниста) обрело се у Совјетском Савезу.

Енрике Листер је у СССР стигао раније. Он је почетком 1930-их студирао на војној академији „Фрунзе“ у Москви и учествовао у изградњи престоничког метроа.

Енрике Листер држи говор.

Почетком грађанског рата Листер је био један од најбоље обучених официра у Шпанији и бавио се формирањем добровољачких јединица. После пораза републиканаца вратио се у Совјетски Савез, а затим поново ратовао.

Енрике је 1944. године догурао до чина генерал-мајора Црвене армије. Учествовао је у операцији ослобађања Лењинграда од опсаде. Ту је срео своје старе „пријатеље“ из грађанског рата, који су се сада борили у „Плавој дивизији“.

После рата се скрасио у Југославији и постао једини човек у 20. веку који је био генерал у три различите армије – шпанској, совјетској и југословенској.

Шпанци на совјетском небу

Херој Совјетског Савеза Рубен Ибарури.

Шпански пилоти су летели и на ловцима, и на бомбардерима, и на транспортним авионима. Од првих месеци су учествовали у скоро свим већим ваздушним борбама дуж читавог совјетско-немачког фронта. У Курској бици су небом летели и совјетски Шпанци и авиони „Плаве ескадриле“. Није познато да ли је међу њима било директних сукоба у ваздуху. Шпански пилоти су крајем рата ангажовани као предавачи у школама за војне пилоте.

У непријатељској позадини

Велика већина Шпанаца је на страни СССР-а ратовала у герилским и диверзантским одредима. У августу 1941. близу Москве је формирана највећа шпанска јединица у Совјетском Савезу. Био је то интернационални партизански одред Климента Ворошилова са 133 борца, од тога 32 Шпанца. И командир Франсиско Гуљон је био Шпанац. Главни задатак одреда је био да шири пропаганду у „Плавој дивизији“. Зато су партизани кренули за овом дивизијом када је пребачена у Лењинград. У јесен 1942. године Гуљонови борци су убачени у немачку позадину у Лењинградској области. Преко шест месеци су организовали диверзије услед којих су возови са немачким ешалонима излетали из шина. Када се у марту 1943. године одред у борбама пробио на совјетску страну, у њему су остала само четири борца – два Руса и два Шпанца.

 Африка де Лас Ерас Гавилан.

Сматрало се да је Шпанкиња по имену Африка била најбољи радиста у обавештајно-диверзантском одреду „Победници“ који је дејствовао у Украјини. Африка де Лас Ерас Гавилан је 1944. године добила понуду да ради за совјетску спољну обавештајну службу. Послератне операције у којима је учествовао (тј. учествовала) „пуковник Африка“ и данас су под велом државне тајне.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“