Када су се у Русији тачно појавиле чувене чаше од фасетираног стакла?

Владимир Воробьев/МАММ/МДФ
Ове чаше су постале један од најпрепознатљивијих симбола совјетске ере, али су измишљене много пре тога.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У совјетско време, чаше од фасетираног стакла су биле веома распрострањене. Ове карактеристичне стаклене чаше необичног облика могле су се наћи у мензама, ресторанима, болницама, школама, па чак и совјетским аутоматима за продају сода. 

С временом су совјетске стаклене чаше постале један од симбола прошлог времена. Међутим, људи су очигледно уживали у овом облику много пре него што су га Совјети учинили мејнстримом. 

Легенда о Петру Великом 

Совјетска вајарка Вера Мухина, којој се приписује ауторство јер је у то време водила „Лењинградску радионицу уметничког стакла“, дизајнирала је ову знамениту стаклену чашу у септембру 1943. 

Ипак, сматра се да је пијење из ове стаклене чаше много старија традиција за Русе. Наравно, чаше произведене пре 1943. године разликовале су се од совјетске верзије, иако су имале неке упадљиве сличности. 

Једна таква чаша је приказана на слици уметника Кузме Петрова-Водкина „Јутарња мртва природа“, насталој 1918. Чаша на слици се не шири према врху, има релативно широке уздужне ивице и нема спљоштен заобљен обод на ивици. Сличне чаше су биле распрострањене у Русији пре револуције. 

Руски произвођач стакла Јефим Смолин, који је живео у касном 17. и раном 18. веку, заслужан је за проналазак предреволуционарне верзије чаше од фасетираног (дебелог) стакла. 

Легенда каже да је проналазач своју прву овакву чашу поклонио цару Петру Великом рекавши да се не може разбити. Цару се допала чаша и, испробавши је на делу, наводно је узвикнуо: „Нека буде чаша!“ (руски: Стакану быть!). Бацио је чашу на под да провери њену чврстину, али се она разбила. Међутим, цар није казнио стаклара, већ је, уместо тога, омогућио масовну производњу чаша од дебелог стакла. 

Такође, према легенди, људи присутни током ове епизоде ​​погрешно су протумачили цареве речи. Веровали су да је цар узвикнуо: „Разбиј чаше!“ (руски: Стаканы бить’!). Наводно, ова погрешна интерпретација покренула је традицију разбијања чаша ударајући их о под након посебно важних здравица. 

Изузетна чврстина 

Међутим, Совјети су популарност чаше од фасетираног стакла подигли на потпуно нови ниво. Наредбом совјетске владе позвана је група стручњака за прављење стакла, дизајнера и вајара. Њихова мисија је била другачија од било чега другог: 

„Имали су задатак да развију скице посуђа које би се могло користити у угоститељским објектима. У то време су се већ појавиле машине за прање судова и чаше су имале тенденцију да се ломе, а требало им је доста њих. Специјалисти су добили задатак да направе чашу која би била издржљива, лепа, лака за употребу и прање. У својим мемоарима Успенски (уметник и члан радне групе) пише да је развијено много узорака различитог посуђа, укључујући и чаше од дебелог стакла, које су касније почеле да се производе у фабрици кристала Гусевској“, каже Аља Чукунова, кустос изложбе чаша у Музеју кристала „Маљцови“. 

Резултати радне групе превазишли су очекивања совјетске владе. Чаше од фасетираног стакла су се показале веома издржљивим и лаким за прање у машинама за прање посуђа и ручно, захваљујући свом препознатљивом облику.  

Постепено, ова врста чаша се проширила по целом Совјетском Савезу, појављујући се практично у свакој установи: од кантина до болница, од одмаралишта до аутомата. 

За употребу у возовима, ове чувене чаше допуњене су још једним необичним проналаском - металним држачима за чаше који су постали препознатљива, романтична карактеристика руског путовања железницом.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“