Најстрашнији, најскупљи и остали НАЈ поклони које су добијали руски цареви

Russia Beyond (Public Domain; Legion Media; Јуриј Сомов / Sputnik)
Руске цареве су затрпавали поклонима монарси других држава, али и њихови поданици. Направили смо избор „нај-нај“ поклона, који по нечему превазилазе све остале.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Најстрашнији: Лавови Ивана Грозног

Иван IV шаље Осипа Непеју у Енглеску. Минијатура Никоновог летописа, 16. век.

Енглеска краљица Мери I Тјудор послала је 1557. године Ивану IV Васиљевичу лава и лавицу. Поклон је имао тако велики значај да су животиње транспортоване под личним надзором Осипа Непеје, московског посланика у Енглеској. Тренутак уласка лавова у Москву овековечен је у Илустрованој хроници Ивана Грозног која је служила као свечани илустровани приказ његове владавине.

Никољска капија Кремља и Алевизов ров, Ф. Алексејев, ученици, 1800-их.

Иван Грозни је сместио лавове поред Воскресенске капије на бедему Китај Города. То је била свечана капија кроз коју су богати гости престонице и страни изасланици улазили на Црвени трг. Лавови су били у исушеном Алевизовом рову који се протезао дуж зидина Кремља. Постали су таква знаменитост да се чак и Воскресенска капија касније дуго звала Лавља. Лавови су прилично дуго живели у Москви, а живели би и дуже да није било пожара 1571. године, који је избио када је Москву запалио кримски кан Девлет I Гирај. После пожара животиње су пронађене мртве на Црвеном тргу.

Најтежи: Слонови Јелисавете Петровне

Адмиралитет и Дворски трг током шетње слонова које је послао персијски шах.

Целих 14 слонова је персијски владар Надир-шах Афшар поклонио 1741. године Јелисавети Петровној, ћерки Петра Великог. Истина, њој лично је било намењено „свега“ седам слонова, док су пет били поклон за малолетног Ивана VI који се зацарио у Руској империји у октобру 1740. године, и још два за његову мајку (која је уједно била и његов регент) Ану Леополдовну.

Јелисавети Петровној су слонови послати као просидбени дар. Надир-шах је желео да склопи династички брак ради уједињења са Русијом против Турске. Персијском владару се чинило да Петрова ћерка, за коју није било планирано да буде на трону, може размотрити његов предлог, с обзиром да га је поткрепио толиким слоновима и још гомилом драгоцених поклона. Међутим, слична просидба је била супротна свим правилима европске дипломатије. Поклон је примљен, али персијском изасланику није омогућен чак ни пријем код Јелисавете. О свадби није могло бити ни говора, јер је у октобру 1741. године, када су слонови стигли у Петербург, „Петрова кћи“ већ увелико планирала дворски преврат са циљем да заузме трон.

Слонови су смештени у центру Петербурга. Караванска улица се тако зове зато што се у њој налазио „караван-сарај“, тј. простор за слонове. Касније су животиње пресељене на место данашњег Трга устанка, а до појила на Неви вођени су по Суворовском проспекту који се тада звао Слоновска улица.

Најкомпликованији: Часовник „Храм Славе“ за Катарину II

Сат „Храм славе“

Јединствени часовник аутоматон направљен је пред крај владавине Катарине Велике у славу њених достигнућа. Направио га је Мајкл Медокс, енглески инжењер који је још 1766. године позван у Русију да наследнику престола Павлу Петровичу предаје физику и механику. Медокс је остао у Русији и основао Петровски театар у Москви, једно од првих јавних позоришта.

Нису сачувани сви делови часовника, тако да механизам сада само делимично функционише. А док је функционисао како треба, на свака три сата је после интонирања химне „Нек одјекне гром победе“ приказивао читаву представу: сунчев ореол око бројчаника је почињао да се прелива због кретања кристалних цилиндара и у исто време су се отварала предња вратанца кутије иза којих је био скривен механички водопад. Орлови на врху стуба отварали су кљунове и испуштали својим младунцима у уста праве бисере. Часовник је имао и металофон са 12 различитих мелодија.

„Два реда кристалних цевчица са позадином од жуте и наранџасте фолије окретала су се око белог бројчаника са Медоксовим потписом имитирајући тако сунчев сјај. У истом моменту су се отварала предња вратанца кутије и кроз њих се видела слика вештачког водопада у коме су се исте такве кристалне цевчице окретале око своје осе и кретале по вертикали стварајући илузију текуће воде. Крупне лале у центру отварале су латице посуте вештачким кристалима и на тучковима налик на пирамиде могао се видети живописни двоглави орао, као и знаци руског ордења. Изнад свега тога су на сваких пет секунди брижне женке орлова испуштале бисере у кљунове својих младунаца“.

Најскупљи: Дијамант „Орлов“ за Катарину II

Брилијант „Орлов“ на царском жезлу.

Највећи дијамант који је пронађен у Индији толико је стар да је имао много имена, између осталог „Велики Могул“ (по називу империје индијских шахова којима је припадао) и „Гора Синај“. Пронађен је у Индији почетком 17. века и налазио се тамо до 1738. године, када је Надир-шах заузео Индију и однео драгуље у Персију. Није јасно како је затим дијамант доспео у Европу. Наиме, средином 18. века се обрео у Лондону.

Према легенди, дијамант је императорки поклонио њен миљеник гроф Григориј Орлов 24. новембра 1773. године на прослави њеног имендана. Пруски изасланик, гроф Виктор фон Золмс, овако је описао тај моменат: „Сви који су улазили у дворану поклањали су огромне букете цвећа, иако је већ увелико била јесен, а понеко је поклонио и сувенир који је специјално чувао за ову прилику. Само је гроф Григориј ушао празних руку. Приметивши, наводно, да једино он одудара од свеопштег расположења, гроф се удари по челу и потресено рече: ’Опрости, матушка! Теби је данас такав празник, а ја, стари глупак (Орлов је тада имао 39 година – прим. ред.), сметнуо с ума. Али немој се једити, имам једну ситницу... Можда ти послужи... Немој ме одбити’. Говорећи то, он извади из џепа свога прслука пљоснату кутијицу у којој се налазио драгоцени дијамант“.

Истина је мало прозаичнија. Тај „дар“ је Катарина II сама себи поклонила. Дијамант је купљен од јерменског трговца Лазарева за 400.000 рубаља, што је огромна сума коју чак ни царичин миљеник није могао имати. Плаћен је из државне касе у седам годишњих рата. Исте те 1774. године дијамант „Орлов“ је уметнут у врх императорског жезла Руске империје, где се и данас налази.

Највреднији као уметничко дело: Орао од слоноваче за Николаја II

„Орао на пању“

Скулптура „Орао на бору“, као и параван за њу, направљена је као поклон 122. императора Јапана Муцухита руском владару Николају II када је овај крунисан 1896. године. Орла је направио чувени јапански скулптор Канеда Кењиро. Сада је то један од главних експоната Музеја Истока у Москви, где је за ову скулптуру издвојена посебна сала. Постоље скулптуре је направљено од дрвета и покривено перјем изрезбареним од слоноваче, са преко 1.500 посебних делова. Глава заједно са перјем око ње изрезбарена је од једног комада кљове, а орлове канџе и очи су направљене од рога.

Орао у Јапану, као и у европској хералдици, симболизује моћ и власт. Очигледно је изабран као пригодан поклон монарху земље на чијем грбу је двоглави орао. Бор на коме птица стоји симбол је дуговечности, а стене (на паравану) су жеља да прималац буде неуморног и чврстог духа и да дуго и успешно управља својом земљом.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“