Шездесетих година у Совјетском Савезу, ако сте хтели, могли сте да нађете добру акустичну гитару, али са електричном је била друга прича. Гитара совјетске производње у том тренутку једноставно није било.
Борис Гребеншчиков, солиста групе Акваријум свира на гитари Squier Fender Stratocaster
Александр Астафьев/SputnikМузичари су маштали о америчким легендарним гитарама Fender Stratocaster, али су ове инструменте могли да купе и донесу у земљу само привилеговани. Ако сте рецимо имали рођаке дипломате или поморце. Постојала је могућност и да се гитара набави из савезничких земаља, као што су Немачка Демократска Република или Чехословачка, али то задовољство је било прескупо.
Међутим, упркос Хладном рату и идеолошкој аверзији према свему што долази са Запада, нарочито према „западној“ музици, џезу и року, у Совјетском Савезу је за време перестројке било много званично регистрованих музичких група. Најразличитије установе имале су своје ансамбле. И свима су биле потребне електричне гитаре.
Аэлита, Московска експериментална фабрика музичких инструмената
TASSАли ни једна од совјетских фабрика није имала искуства у производњи гитара, па су први примерци рађени од истих материјала од којих су прављени ормари, комоде и кревети.
РИТМ-СОЛО (Лењинградска ТОНИКА), Лењинградска фабрика А.В. Луначарски (1969-1974)
МУZЕУМПрва совјетска гитара произведена је у Санкт Петербургу 1964. године под именом „Тоника“. Коштала је 180 рубаља и да бисте је пазарили инжењерска плата је била премала.
УРАЛ 650А (1975-1977)
МУZЕУМНајпроизвођенија је била гитара „Урал“ рађена у фабрици намештаја у Свердловску, данашњем Јекатеринбургу. У то време постојао је Научно-истраживачки институт музичке индустрије који се бавио равојем музичких инструмената по поруџбини министарства културе. Међутим, у Свердловску су oдлучили да направе своју варијанту гитаре.
ТОНИКА ЭГС-650 арт. 406, Свердловска фабрика музичких инструмената (1971-1977)
Архив Галины ПискуновойДонели су неколико гитара Yamaha и... ископирали их. Совјетска гитара „Урал“ је заправо копија гитаре Yamaha CR-5 са мало измењеним димензијама.
Целокупну производњу гитара контролисала је држава. Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века производњом гитара бавиле су се три фабрике у земљи. Биле су то фабрика у Свердловску, Ростову на Дону и Орџоникидзеу, данас Владикавказу, а у асортиману совјетских електричних гитара било је четрдесетак модела.
Главна њихова карактеристика није био јединствен и квалитетан звук, него специфична конструкција. Совјетске гитаре имале су врат дебео попут цепанице, пошто нису умели да поставе танку металну шипку кроз врат која спречава вибрације и његово искривљење.
АЭЛИТА, фабрика МПО КАВКАЗ и Ростовска фабрика хармоника (1973-1988)
МУZЕУМСовјетске електричне гитаре имале су још једну специфичност, дебели слој лака, што их је чинило неуништивим.
АККОРД Ритм, Лењинград (1970-1972)
МУZЕУММузичари су се међу собом шалили да је совјетски инструмент довољно добар само за то да се ефектно поломи о бину као што је то чинио Курт Кобејн. А у случају совјетске гитаре највероватније да би страдала бина, а не инструмент.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу