Како је Иван Грозни тражио руку „раскалашне“ енглеске краљице Елизабете I Тјудор

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„...Нисмо имали преводиоца за тако важну ствар и саопштили смо... усмено поверљиве ствари од велике важности... желећи пријатељство с тобом... Тражили смо да се пошаље Антон [амбасадор Ентони Џенкинсон] да га питамо да ли ти је пренео оно што смо му рекли, да ли прихваташ наше предлоге и какви су ти планови“, писао је Иван Грозни енглеској краљици Елизабети Првој.

Са овим писмом и сведочењима савременика почиње прича о неуспешном спајању две династије. О каквим се заправо „поверљивим стварима од велике важности“ радило?

Како је уопште почела преписка између руског и енглеског монарха?

Као што обично бива почела је од трговине. Године 1551. на иницијативу познатог енглеског астронома Џона Дија основано је Друштво трговаца и путника за откривање територија, земаља, острва и непознатих места, са циљем проналажења такозваног Североисточног пролаза који води у Кину. Међутим, уместо тога енглески трговци су успоставили сталне трговачке везе са Московским царством. Eнглези су основали Московско трговачко друштво и почели да доносе у земљу калај, чоју и оружје. У замену су добијали кудељу, дрво, лој и катран. Друштво је од Ивана Грозног добило право бесцаринске трговине на територији земље.

Стари Енглески двор у Москви

A.Savin

Раст трговинске размене између двеју земаља довео је до живе пословне преписке између Ивана Грозног и Елизабете Прве. Енглеска краљица била је једина жена којој је Грозни у свом животу писао. Притом нису све теме могле да буду стављене на папир, а информације су у то време преношене преко првог енглеског амбасадора Ентонија Џенкинсона. Са пословних разговара руски монарх је на крају прешао на брачну понуду.

Зашто је Ивану Грозном био потребан тај брак?

У том тренутку, а говоримо о 1570. години, четрдесетогодишњи Иван IV Васиљевич био је двоструки удовац, а уз то су се и проносиле гласине о смрти обе његове жене тровањем. Тридесетседмогодишња Елизабета I Тјудор владала је Енглеском већ дванаест година, успешно избегавајући захтеве Парламента да нађе супруга и енглеском трону обезбеди наследника.

Џером Хорси, представник Московског трговачког друштва који је у својим сећањима подробно писао о Московском царству, оставио је сведочење да се Иван Грозни распитивао код свог дворског лекара Јелисеја Бомелија колико година има краљица Елизабета и да ли би пристала да се уда за њега: „И мада је имао разлога да посумња у позитиван исход својих замисли, будући да је краљица већ одбијала брачне понуде бројних краљева и великих кнежева, Грозни није губио наду, сматрајући да је у погледу личних квалитета, мудрости, богатства и величине у предности у односу на друге владаре. Одлучио је да покуша“.

Цар Иван IV показује благо енглеском амбасадору Хорсију

Александр Литовченко

Хорси помиње и разлог који је Ивана Грозног навео да потражи невесту далеко од Московског царства. Такав брак омогућавао би цару уточиште у Енглеској у случају погубних последица Ливонског рата или завера у земљи од којих је Грозни страховао целог свог живота. Ове Хорсијеве наводе потврђује и Псковски летопис из 1570. године указујући на намеру цара да побегне у Енглеску и тамо се ожени.

У писму Елизабети из октобра 1570. године цар више пута међу убоичајеним питањима везаним за трговину помиње и некаква „поверљива питања од велике важности“ која је Грозни послао краљици преко њеног изасланика Ентонија Џенкинсона. Историчари сматрају да је реч о брачној понуди која је одбијена. Иван Грозни одреаговао је на то одбијање у свом маниру, врло оштро. Он је у одговору на крају писма Елизабету назвао „раскалашном женом“ (а себе правим џентлменом) директно указујући на њену неспособност да влада земљом и доноси повољна решења за државу. Преписка је била прекинута на дугих дванаест година.

Краљица Елизабета и Иван Грозни

Nicholas Hilliard/Walker Art Gallery; Hans Weigel der Ältere

Да ли је Иван Грозни покушавао да се ожени са Мери Хастингс?

Међутим, неуспешна брачна понуда није одвратила Ивана Грозног од наума да се ороди са енглеском краљевском породицом. Године 1582. цар шаље код Елизабете свог изасланика Фјодора Писемског са задатком да пре свега размотри услове савезничког споразума са Енглеском, а потом и уговори услове царевог евенуталног брака са даљом рођаком Елизабете Прве Мери Хастингс. Неки историчари сматрају да је питање женидбе било тесно везано са потписивањем споразума о савезништву и практично његов саставни део.

Писемски је добио детаљна упутства у вези са осетљивим питањима које би у погледу брачне понуде Ивана Грозног могла да постави Елизабета Прва. Кључно питање односило се на то што је Иван Грозни у том тренутку био у свом шестом браку (по неким сведочењима чак и седмом) и током проводаџисања добио дете. Младожења се међутим није дао омести том чињеницом и Писемском је наређено да обећа да ће се цар развести, а деца из новог брака, чак и ако не наследе престо, добити велике поседе.

Писемски и Мери Хастингс

Јавно власништво

Епидемија куге у Лондону и очигледно одсуство жеље за склапањем брака са енглеске стране довело је до тога да се ствар одужи. Енглески изасланик који је заједно са Писемским стигао у Московско царство уместо разматрања услова савезништва на све начине је одговарао цара од брака са Мери Хастингс. Пре него што је донета коначна одлука 1584. године Иван Грозни је умро.

Препоручујемо

Људи с псећим главама: Грозни опричници Ивана Грозног

Прича о два неуспешна покушаја да се ороди са Енглезима подгрејала је теорије о насилној смрти Ивана Грозног. Неки историчари који верују у тровање цара арсеником и живом сматрају да је упорно настојање Ивана Четвртог да се ожени Енглескињом допринело његовој смрти јер није било у складу са амбицијама Бориса Годунова и његових рођака. Царева женидба са блиском рођаком енглеске краљице могла је да доведе до осигуравања права његових потомака из тог брака на наслеђивање престола и заобилажења сина Ивана Грозног Фјодор Ивановича за кога је била удата Годуновљева сестра Ирина. Постоји претпоставка да су управо Годуновљеве присталице могле да пораде на „убрзавању“ смрти Ивана Васиљевича.

Наредна прилика за брак представника владајућих кућа Русије и Енглеске указала се тек у деветнаестом веку када су се без обзира на противљење обе породице венчали ћерка руске императорке Александре Друге Марија и други син краљице Викторије, принц Алфред, војвода од Единбурга.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!