Како су козаци освајали Африку: Прича о Новој Москви на црном континенту

Козаци у Африци

Козаци у Африци

Јавно власништво
Абисинија ће као хришћанска земља дочекати широм отворених руку руске православне досељенике, мислио је министар руског цара. Био је потребан још само човек са јаким карактером који би преузео задатак оснивања руске колоније, па је након кратке потраге избор пао на авантуристу Николаја Ашинова, козака из Терека.

У трку за поделу Африке која се одвијала осамдесетих година 19. века Русија се укључила касно. На Берлинском конгресу (1884-1885) Велика Британија, Француска, Холандија, Белгија, Шпанија и Португалија поделили су афрички континент, оставивши без ичега Аустроугарску, Шведску, Данску, Италију, Турску и Руско Царство. Побунила се млада држава Италија и добила неколико подручја. Сједињене Државе су биле заинтересоване само за Либерију, због пројекта повратка афричких робова у место одакле потичу, осмишљеног 1822. године.

Русија није добила територије на великом континенту. „Већ је довољно велика“, помислиле су европске силе, које су са неповерењем гледале на руског дива, побеђеног у Кримском рату (1853-1854). Али нису сви били спремни да се помире са том одлуком.

Руси преузимају иницијативу

Руски царски министар Константин Победоносцев је 1888. године испланирао посебну мисију на обале Црвеног мора са идејом успостављања колонијалне базе. Абисинија ће као хришћанска земља дочекати широм отворених руку групу руских православних досељеника, мислио је он.

Био је потребан човек са јаким карактером који би на црном континенту преузео задатак оснивања руске царске колоније, па је након кратке потраге избор пао на авантуристу Николаја Ашинова, козака из Терека.

Николај Иванович Ашинов (1856-1902)

Он је 10. децембра 1888. испловио из Одесе на броду „Корнилов“, на којем је било 165 мушкараца, жена и деце: 30 козака, 12 Черкеза, и других становника из околине Одесе. На броду је било и четворо свештеника, укључујући архимандрита по имену Паисиј.

Ашинов је свима испричао да му је султан Тађуре, Мухамед Лоитах, поклонио земљу на којој ће живети.

Африка, нова руска колонија

Путници који су намеравали да прошире територију Руског Царства, које се у то време протезало од Пољске до Аљаске, стигли су до египатске луке Александрија, а затим се укрцали на руски брод „Лазарев“ који их је довео до Порт Саида. Одатле су до обећане земље наставили пут на аустријском трговачком броду „Анфитрит“.

Чим су се искрцали на копно, Руси су одржали прву верску службу. Међутим, још првих дана на афричком тлу дошло је до сукоба са локалним становништвом. Неки су козаци украли стоку од суседног племена Данакил и пуцали у мештане који су покушали да врате своју стоку. Султан Тађуре је наредио да Ашинов плати племену Данакил 60 сребрних франака због овог инцидента. Ашинов је, међутим, ускоро послао Мухамеду Лоитаху вест да му руски цар нуди заштиту, која је стигла и до Француза и узнемирила их.

Руси су одлучили да промене положај и 28. јануара 1889. стигли су до старе египатске напуштене тврђаве Сагало у близини Аденског залива.

Тврђава Сагало

Абисинци су их срдачно примили и пристали да пошаљу руску пошту у главни град. Етиопског цара Јоханеса IV. је обрадовала вест о доласку Руса и тражио је оснивање војне базе, очекујући да ће му Словени помоћи у рату против Италијана.

Французи су били против

Руска колонија је била прилично скромног изгледа, али су, упркос тој једноставности, Ашинов и његови људи насеље назвали Нова Москва и измислили заставу за нову територију. Комбиновали су руску тробојку и крст Андрејевске заставе.

Застава колоније Нова Москва

Немирни козаци су захтевали да им се да дозвола да нападају руте каравана који су прелазили њихову територију, а Ашинов им је платио златом и сребром да би ублажио њихове ратничке инстинкте и избегао већа зла.

Французи, који су се пре Руса настанили у Обоку и 1883. године успоставили протекторат, укључујући подручје које су Руси окупирали, брзо су показали шта мисле о Новој Москви.

Ашинов је покушао да их смири, нудећи им да подигне заставу колоније уз француску заставу. Међутим, када су вести о присуству Русије на том подручју дошле до Париза, француска влада је наредила да се досељеници сместа разоружају и депортују. Истовремено је Париз тражио од власти Руског Царства да објасне присуство козака на територији под француском контролом.

Руски амбасадор у Паризу је одговорио да Ашинов није руски дипломатски представник и оставио га на милост и немилост Французима.

Капитулација Нове Москве

Сагало или Нова Москва

16. фебруара испред тврђаве Сагало су се зауставила четири француска војна брода. Ашинову и његовим сапутницима је наређено да оставе оружје и одмах се укрцају на бродове који ће их одвести у Обок, а затим ће бити враћени у Русију.

Ашинов је одбио наређење (или га, према неким изворима, није разумео) и Французи су испалили 16 топовских ђулади на руску насеље. Погинуло је осморо људи, 22 особе су биле рањене. Ашинов је подигао белу кошуљу у знак капитулације. До средине дана сви су Руси били на бродовима. На плажи је остало око 50 пушака које нису могле да одбране Нову Москву.

Повратак у Русију

Руси су враћени у Обок, а касније депортовани у Одесу. Када се открило што се догодило у Сагалу, руска влада је одбила да призна било какву повезаност са Ашиновом и његовим људима. Цар Александар III. није желео сукоб са Француском, која је кроз своје банке требала да да важан зајам руској влади. Цар је забранио новинама да пишу о целој причи и да се повратници интервјуишу. Сви су принудно послати на своја места становања. Архимандрит Паисије у манастир у Грузију, Ашинов у удаљени крај Саратовске губерније без права пресељења од три године.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“