5 ствари за које су Енглези сазнали од Руса

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Крзно

Краљ Џорџ III (1793) и краљица Викторија (1838)

Gainsborough Dupont / Royal Collection / Windsor Castle / British Museum / Public Domain

Када су енглески трговци успоставили контакте са московским царством у 16. веку, крзно је убрзо постало најважнији, најскупљи и најотмени предмет који се увозио из руских земаља. 

Не само да Енглези сами нису могли да лове самуље, веверице, сребрне лисице и ласице у сибирским шумама – чак ни Руси то нису могли да ураде како треба. Животиње је требало пажљиво ловити, како би њихова кожа била неоштећена, а то су знали само аутохтони сибирски народи. Локалне руске власти добијале би кожу крзна животиња као данак од домородачких народа, а затим би их продавале енглеским трговцима. 

У Британији су скупа (и топла!) московска крзна названа „руско злато“. „Фина крзна чија је употреба била ограничена законима о раскоши и која су у великој мери била показатељ службе или чина, углавном су долазила са Балтика или из Русије“, написао је британски историчар Едвин Рич. 

Стакло Московије

Јавно власништво

Још један луксузни предмет био је лискун из Русије, толико повезан са московским царством да је сам лискун постао познат као „стакло Московије“ (Muscovy glass). Мусковит је минерал који се састоји од кристала који се могу раздвојити у танке еластичне листове. Тако је лискун коришћен као замена за стакло, популаран у Енглеској у 16. веку и највећи део, ако не и сав, долази из Русије. 

Британци су користили мусковит за застакљивање прозора на кућама, прозора вагона и уличне расвете, јер је материјал добро подносио пад температуре и није се деформисао. Песник Џорџ Турбервил, који је посетио Русију 1568, признао је да „чак ни стакло не може да вам пружи боље светло [од мусковита]”. 

Кавијар

Legion Media

Белуга јесетри, за коју се сматра да производи најбољи црни кавијар, има у изобиљу у Каспијском мору, где су ирански и руски рибари ловили белугу много пре него што је кавијар постао познат у Европи. У средњем веку, проширила се широм Европе и Енглеске – већ 1254. године краљ Едвард II је прогласио јесетру краљевском рибом, што је значило да се свака јесетра ухваћена било где у близини или у самој Британији мора наћи на краљевској трпези. 

Али, није само енглески краљевски двор био наклоњен кавијару; извозио се и из Русије у Холандију, Шпанију, Француску и другде. Само у 1651-1653, лука Архангелск, како је писао шведски трговац Јохан де Родес, продала је преко 320 тона кавијара. 

Морске мине

Мине Морица Хермана фон Јакобија

Јавно власништво

Препоручујемо

5 производа које је Русија извозила пре епохе гаса и нафте

Кримски рат (1853-1856) био је разоран за Русију и у војном и у дипломатском смислу. Међутим, једна од епизода испала је заиста славна за техничаре руске војске. Мориц Херман фон Јакоби, пруски инжењер у руској служби, био је акредитован за проналазак галванских мина. Усидренe за дно мора, каблом су биле повезане са обалом. Снага експлозије била је око 14 кг (31 фунти) црног барута. 

Године 1854. постављено је 60 Јакобијевих мина у близини тврђава Павел и Александар (Кронштат), да би се одвратила британска Балтичка флота од напада. Када се у јулу 1855. енглеска балтичка флота приближила Кронштату, четири брода су оштећена од мина, након чега је вицеадмирал Чарлс Џон Нејпијер заповедио својој флоти да се повуче. Руска царска морнарица постала је прва флота у светској војној историји која је користила морске мине не спорадично, већ као елемент планиране поморске стратегије. Руске поморске мине остале су најбоље на свету све до почетка 20. века. У Првом светском рату, америчка морнарица и британска краљевска морнарица успешно су створиле баражу мина у Северном мору која је требало да заштити британска острва од немачких чамаца и подморница. 

Путер 

Jupiterimages / Getty Images

Приликом посете Русији ради трговине крзном, лискуном или конопљом, енглески трговци су се упознали са необичним начином припреме путера. Прочишћени путер, који је млечна маст одвојена од чврстих материја млека и воде топљењем млечне креме, био је руски начин припреме путера који је постао популаран међу енглеском аристократијом. 

До данас у Енглеској постоји „руски“ путер – али то је „руски путер крем“, који се прави од само два састојка – путера и заслађеног кондензованог млека, што је само по себи руски феномен.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!